Марко и Лука су рођени у Америци, њихов отац је хтео да одрасту као Срби, а данас у Тополи ВОДЕ УСПЕШАН БИЗНИС

Близанци Марко и Лука Максимовић могу да стану раме уз раме с успешним предузетницима јер заједно са оцем Чаславом у селу Божурња, надомак Тополе, успешно узгајају - боровнице.

Рођени су у Лос Анђелесу, имају 21 годину, а жеља њиховог оца била је да му синови одрастају као Срби, те су се, када су Лука и Марко напунили седам, вратили у Србију. Није им мањкало вере у успешан живот у Србији јер, како кажу, успех није географски појам везан искључиво за запад.

- У Србији се увек пословало и пословаће се, неко добро, неко мало боље. Какав год да је резултат, ваш успон или пад имаћете са ким да поделите, што баш и није случај у Америци. Сходно томе, очева жеља је била да се вратимо, ми смо тада били превише млади да бисмо знали шта хоћемо - причају браћа Максимовић.

У Београду су завршили гимназију, а сада обојица студирају пољопривреду. Лука је одабрао воћарство и виноградарство, а његов брат Марко агроекономију. Њихова прича помало одудара од стандардних јер су, уместо шљива или јабука, на земљишту које није обећавало кренули да саде боровницу. Две године након првог засада, Максимовићи кажу да се нису покајали.

- Боровница је воћка миленијума. Доказ за то је њена цена. Има најширу примену у фармацеутској, прехрамбеној индустрији, као и у индустрији алкохолних пића. Употребљава се свежа, смрзнута, сушена - објашњавају ови млади предузетници.

Пре првог засада проучили су сву неопходну литературу, информисали се о земљишту, условима... То им, кажу, није представљало проблем јер су се од почетка окружили стручним људима, а узимајући у обзир да им је енглески матерњи, корисна је била и литература с Универзитета у Мичигену, најшира у тој области. Саднице увозе из Холандије јер су најбоље...

- Подлога је супстрат, такође увозимо од једне холандске компаније чији смо и заступници на нашем тржишту. Користимо проверене супстрате и биостимулаторе који дају најбоље резултате - кажу Лука и Марко.

Максимовићи сарађују и са члановима удружења „Шумадијске боровнице” и помажу конкуренцији. То се, како откривају, показало као узајамно профитабилан однос.

- Ни у једном послу ни човек ни компанија не могу да егзистирају сами. Упућени смо једни на друге и заједно смо јачи - кажу саговорници.

Прву бербу имали су 2016, ове године резултати су били бољи, а догодине очекују још већи принос.

- Наш први засад из јесени 2015. има 3.300 садница на 1,2 хектара сађених у банковима. Други, из 2017 године, сађен је на пролеће, има 2.200 биљака на пола хектара у саксијама. Очекујемо да ће трећи засад наредне године имати 4.500 садница на хектару, такође сађених у саксијама - кажу Максимовићи, и истичу да се труде да број садница повећавају без задуживања.

Сезона брања ове воћке је од средине јуна до средине јула. Али поред логистике, организације брања и административних захтева, не остаје много времена за остале активности.

- У другим периодима године све је ствар добре организације, ту су обилазак и контрола засада, примена мера заштите - објашњавају Максимовићи.

А да би род био добар, потребна је и квалитетна вода. То подразумева аутоматизовано наводњавање „кап по кап” и прихрану у сарадњи са провереним компанијама. Они су компјутерски програмирали да се засад залива четири пута дневно по 15 минута.

Максимовићи су свесни да већ сутрадан све може да се промени, али кажу да нешто у овом послу нема цену:

- Поглед на стотине хиљада белих цветова који постепено прелазе у дивне плаве бобице боровнице наше су највеће задовољство.