МОМЧИЛО СЕ ИСЕЛИО У НОРВЕШКУ: Сад има плату од 4.000 евра и ево како живи!

Носталгија. Кажу, она човека до гроба мучи. Е, бар сам ту болест прележао када смо бежали из Тузле од рата. Али, дођу ми понекад усред ноћи она питања која знају да муче човека који је оставио породицу, дом и познато. Како заврших овде баш на самом крају света кад га је и само сунце заборавило – почиње своју причу Момчило Мома Радовановић (40), који је из Србије отишао у Норвешку да поново гради живот испочетка.

Момчило је по струци телевизијски монтажер, који је у Београд стигао деведесетих, бежећи од рата. После неколико тешких година, успео је да среди живот и да се скући.

Оженио се, добио петоро деце и, иако је било и добрих периода, углавном се мучио. Зато је пресекао и преселио се на север Европе како би деци обезбедио нешто. На овај корак одлучио се након што му је и на последњем послу плата каснила.

БЕЖИТЕ ШТО ДАЉЕ ОД ЊИХ! Склањајте се од ових ЦРВЕНИХ земаља! (МАПА)

– Мислио сам да је крај бежању од рата и пакла, али сам се преварио. Нема за кога нисам радио у Београду, по редакцијама, а и приватно. Ујутро сам монтирао хронику, увече свадбу. И сви су ми остајали дужни и морао сам да молим за плату. Тренутно водим три судска спора против својих бивших послодаваца од којих укупно имам 12.000 евра потраживања – каже немоћно Мома.

Било би и више да није пронашао начин да “погура” неке заостале исплате.

– Ја имам петоро деце, од једне до 13 година. И кад би се дешавало да ми неко каже како нема новца да ме исплати, ја му, богами, пошаљем своју децу у канцеларију. И они лепо покуцају на врата, а када им дотични отвори, кажу му: “Тата нас је послао да нас ти од сада храниш”. Овог лета су моја деца гледала комшијску како једу сладолед и  лубеницу, а ја нисам имао пара да им купим – присећа се Момчило најтежих тренутака. Већ два месеца није видео децу и сваког дана брине.

– Најмлађој ћеркици је тек година и два месеца. Заборавиће ме дете. Питам се јесам ли хуља што сам дозволио да ми деца расту без оца? Знам колико им свима недостајем и да, када их код куће питају за мене, они кажу: “Не знате ви какав је наш отац човек. Отишао је да би нам нешто створио” – прича Момчило.

НОРВЕЖАНИ НУДЕ ВИШЕ: Немања ХОЋЕ само у ЗВЕЗДУ! (ФОТО)

На посао у Норвешкој чекао је две и по године и на огласе се пријављивао сваки пут када би видео да се траже радници.

– Знате како ми на Балкану знамо све да радимо и да се подразумева да по кући поправљамо и мајсторишемо. Тако сам и ја научио да правим кухиње и од тога сам понекад додатно зарађивао. Зато сам се обрадовао када сам видео оглас фирме која сарађује са чувеним шведским произвођачем намештаја и која се бави монтирањем кухиња и намештаја – каже нам овај храбри човек. Једног дана су га само позвали и рекли да је добио посао и да мора да се пресели у Норвешку за седам дана.

Висок стандард

– Пристао сам одмах и нисам имао времена да размишљам о томе какав ризик преузимам и како ће ми изгледати живот када будем спаковао кофере и жену оставим да сама брине о деци док ја не зарадим довољно да могу и њих да одведем тамо. Најтеже ми је било да за седам дана пронађем и прикупим око 3.000 евра за пут и за трошкове живота док се не снађем – прича нам Момчило. Зато се и изненадио када је у Норвешкој, поред уговора, одмах добио календар плате за наредну годину.

– Нема ту неизвесности ни мољакања, ни оног излизаног “сутра ти лежу паре”, или оне “следеће недеље” коју, иако сам жив и здрав, никад не дочеках. У календару су Норвежани убележили дане када ће да ме исплате. Плата ми је 4.620 евра. Радим десет сати и пет дана недељно. Ако претекнемо с послом то се, наравно додатно плаћа. По сату сам иначе плаћен 21 евро, а прековремени рад се плаћа 50 посто више од нормалне сатнице.

Норвежани, каже Мома, имају озбиљне законе који штите раднике. Исто тако, пре него што је почео да ради набавили су му опрему за рад у вредности од 1.500 евра.

- Одвели ме у продавницу, купили једно, друго, треће. Изађе рачун да се човек шлогира. Право да ти кажем уплашио сам се ко ће то да плати. Али, извукох се – присећа се Мома кроз смех првих норвешких успомена. Тронхајм је градић на северу, смештен на најлепшем фјорду у Норвешкој, са хиљадугодишњим катедралама у којима се крунишу норвешки краљеви. Што се тиче цена, каже да стан и режије плаћа 450 евра месечно, а да је храна 50 посто скупља него у Београду.

– Клопа је добра, посебно риба, пиво у продавници кошта око 3 евра, али за цигарете мораш да се испрсиш.Кутија је 12 евра, па зато људи по дуван скокну у суседну Шведску где пакла може да се нађе дупло јефтиније. Постоје бесплатни аутобуси који те возе до суперматкета у Шведској. Кажем бесплатни, али заправо плаћају их ти велики трговински центри, а да би се возио бесплатно мораш у повратку да покажеш рачун као доказ да си нешто пазарио па ти врате 50 круна које првобитно наплате – објашњава нам Мома.

Одушевила га цена струје

Оно што га је одушевило је цена струје.

– Струја месечно једну четворочлану породицу изађе око 50 евра, а притом Норвежани се греју на струју. Исто тако, сви возе аутомобиле на струју. Када сам се преселио било ми је занимљиво што сам свуда виђао “Тесла” аутомобиле и пуњаче за њих на улици – каже.

Момчило охрабрује сународнике који желе да потраже посао у иностранству.

– Будите упорни, претражујте огласе на провереним сајтовима. Могуће је отићи, ево ја сам вам пример – закључује човек који се одавно помирио са носталгијом и отишао да тражи срећу на другом крају света.