НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ: Шта је НАЈПЛАЋЕНИЈИ посао у Србији, а ко мора да ради ПЕТ МЕСЕЦИ за једну плату ПРОГРАМЕРА?
Републички завод за статистику објавио податке како су плаћени разичити послови
Програмер у просеку за месец дана заради 168.994 динара, а за једну његову плату запослени у туристичким агенцијама, конобари или текстилци морају да раде скоро пет месеци, показали су подаци Републичког завода за статистику.
ОД СЕПТЕМБРА СТАРТУЈЕ ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ НА ФАКУЛТЕТИМА: Шта то значи за студенте и како ће све изгледати?
"СРБИЈА ВИШЕ НИЈЕ ЗЕМЉА ЈЕФТИНЕ РАДНЕ СНАГЕ" Премијерка Брнабић: Држава неће оставити раднике "Геокса" на цедилу
СТИЖЕ ДРЖАВНА ПОМОЋ! ИМА ДА "КАПЉЕ" СВАКОГ МЕСЕЦА: Познато када ће почети пријава за НОВИХ 20 евра
ИТ стручњаци су и даље најплаћеније занимање у Србији и једна од свега двадесетак професија које имају примања изнад републичког просека. Сви остали примају мање од 65.025 динара, колико је била просечна плата у мају у Србији.
Далеко испред свих, ИТ сручњаци, по званичној статистици, месечно примају 23.000 више од другопласираних, радника ангажованих на експлоатацији сирове нафте и природног гаса, којима на рачуне у просеку леже 144.668 динара.
У врху по примањима и даље су пилоти и контролори лета, са платом од 141.589 динара, колико у просеку добијају запослени у ваздушном саобраћају.
Подаци Републичког завода за статистику показују да се исплати радити и на начно-истраживачким пројектима где се месечно заради око 135.318 динара.
Научници тако имају веће плате и од фармацеута који примају 120.874 динара, као и од дуванжија који добијају 106.743. Више од 100.000 динара зараде још само запослени у кинематографији, банкарству и осигурању.
Веће плате од просека, који за мај износи 65.025 динара имају у сектору снабдевања електричном енергијом и гасом (96.623), производњи основних метала (94.248), производњи хемикалија (69.674), производњи рачунара (71.750) и здравству (80.705). Сви остали примају плате испод републичког просека, а међу њима су и запослени у социјалној заштити који добијају око 51.000 динара.
Грађевински радници у просеку раде за 56.408 динара, а агенти и остали запослени у промету некретнина за 60.422 динара.
Мање од њих су плаћени радници у кладионицама и коцкарницама који зарађују 53.232 динара, док поштари и курири у просеку добијају 52.780 динара.
Ко је све на другом крају скале
Када је реч о другом крају скале, где се зарађује мање од репулибчног просека, ту, на пример спадају трговци, који месечно добијају просечно 45.696 динара. У групу слабије плаћених занимања спадају и текстилци, јер послодавци који се баве производњом одевних предмета раднике плаћају око 40.500 динара.
- Просечна бруто зарада обрачуната за мај 2021. године износила је 89.720 динара, док је просечна зарада без пореза и доприноса износила 65.025 динара. Медијална нето зарада за мај била је 49.869 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до тог износа- објашњавају у Републичком заводу за статистику.
Према њиховим подацима, у Србији пет професија добија плате испод 40.000 динара, што значи да су практично сви осим шефова у тим делатностима на минималцу, који је за мај износио 30.900 динара.
Од свих радника у Србији најмање су плаћени они који раде у делатности припреме и послуживања хране и пића, међу које спадају помоћници кувара и конобари, који у просеку примају 36.107 динара што је скоро упола мање од просечне мајске плате.
Други на листи најслабије плаћених радника су они који се баве услужним делатностима и добијају 36.793 динара.
Запослени у туристичким агенцијама зараде 37.799 динара, а радници ангажовани на пословима прераде дрвета 38.072 динара. пети на листи најлошије плаћених су мајстори који се баве поправком малих кућних апарата.