Од овог посла ДНЕВНО можете зарадити 100 евра, а ево и о чему је реч

Производња калемова винове лозе, воћа и цвећа може бити веома уносан посао. Највећи произвођачи и извозници калемова у Србији живе у околини Трстеника. Искључиов од овог посла живе многе породице, а сада када је држава одлучила да их субвенционише, кажу да ће многи одлучити да се врате на село и започну да се баве калемљењем. Чак 85 одсто производа са овог подручја се извезе, углавном у источну Европу и Русију.

- Калемарство је посао који се може научити, али са мало већим одрицањем. Породице се враћају на село. Моја и још шест-седам породица које су запослене код мене, живимо искључиво од калемарства. Приход зависи од реализације и тржишне цене. Ако се сложе коцкице, може лепо да се живи. Годишње произведемо 100.000 лозних калемова и око 400.000 воћних садница - прича Жарко Брзаковић из Страгара код Трстеника.

Како је објаснио овај калемар, ако бисте почели да се бавите овим послом, који може бити исплатив јер се на један уложен динар добијају два, потребно је бар 100.000 садница, хектар квалитетне обрадиве земље, и бар 20.000 евра улагања.

- Калемар и његов помоћник везивач могу дневно да искалеме 3.500 калемова винове лозе. Тако да је потребно да у старту имате бар три радника које морате да платите - каже овај калемар из Страгара. Рецимо, за хиљаду искалемљених садница ружа можете да зарадите 35 евра, а када се породично ради, онда дневно може да се искалеми и 3.000 садница. То значи да породица може да заради стотинак евра дневно. За калемљење 40.000 садница треба двадесетак дана ефективног рада, што је за почетнике сасвим довољно, а тако се може зарадити и до 1.400 евра месечно.

СРБИН СЕ ДОСЕТИО: Засадио ову биљку, чекао 7 година, а сад зарађује 800 динара по килограму

Раца Пантелић из Селишта код Трстеника годишње произведе чак 500.000 калемова винове лозе. Он каже да за овај посао морате бити спремни, да имате веште руке, али и добре учитеље.

- Постоје фирме са којима имамо склопљен уговор и онда оне од нас откупљују одређени број калемова. Такође, један део продајемо винаријама, али нешто и извеземо. Калемарство тражи пуно одрицања, али с друге стране може да донесе и зараду - прича Пантелић.

У буџету Србије је 2017. године по први пут уведена ставка која се односи на помоћ произвођачима садница, односно калемарима. Милена Турк, посланица из Трстеника која је прошле године била иницијатор доношења правилника за подстицај производње садног материјала, каже да су предвиђена средства до 500.000 динара по кориснику.

- Прошле године су по први пут у буџет Србије уврштена подстицајна средства за производњу садница. Ове године ће за ту немену бити издвојено скоро 115 милиона динара. Иницијатива је кренула из околине Трстеника јер на том подручју постоји велики број калемара, који чак 95 одсто производа извезу - каже Милена Турк.