ПЕНЗИОНЕР (87) ради као МЛАДИЋ: Док његови вршњаци играју домине и карте, он чува козе

Витомир Крстић (87), из средњовисочког села Нишор, ни у годинама које се примичу деветој деценији, не одустаје од посла. Вита има пензију, сасвим довољну да ужива у топлом дому са супругом Милом, али мало кад је кући. И у ове зимске дане више је напољу, на ливади, утрини недалеко од села, где напасају његових шест коза и једна крава.

Воли стоку, на њу је навикао од малих ногу, још од када је проходао и када је са својим шареним стадом на ливади заборавио на болове у куку, који га одавно муче. Ретко када се пожали на болове, али и те како осећа шкрипу сувог зглоба, стисне зубе и храмље.

НИСУ ГА ЗАВЕЛА СВЕТЛА ВЕЛИКОГА ГРАДА : Вратио се из престонице у родно село и не каје се

- Радио сам као магационер у некадашњем "Развитку" у Пироту, где смо проверавали грађевински материјал. Путовао сам сваки дан до села и назад, али сам и тада чувао стоку. Са стоком сам, практично од када сам проходао до дана данашњег. Волим када ми у дворишту и у штали замирише брав, када их храним, тимарим и када причам са њима у штали. То је јаче од мене и не знам како ће бити када једног дана више не будем могао да имам своју стоку - прича Вита.

Пензија му омогућава да живи сасвим солидно, али воли обавезе око стоке. Има двојицу синова од којих је један економиста, други инжењер, обојица су у Пироту, обилазе га и стално саветују да је време да се мане сточарства.

- Разумем ја њих што брину за мене. То је добро, тако су васпитани и редовно долазе код мене, али ја једноставно не могу поваздан да седим у соби. Чудим се појединим мојим колегама које, на пример, у граду свакодневно проводе време испред телевизора, седе у парковима или у клубовима играју домине и карте. Када се враћам са испаше и погледам пуне слабине мојих коза и крава, срце ми је пуно. Увече након што их помуземо баба и ја спремимо млеко и сиримо га, погледам вести на телевизору и то ми је довољно. Ни у најгорим сновима не могу да замислим да се цео боговетни дан вучем по соби или седим крај шпорета - прича вредни горштак, који је ипак морао мало да "се коригује", бар када је у питању стока.

СВИ људи у овом СЕЛУ су преко ноћи постали МИЛИОНЕРИ

- Пре неколико година чувао сам десетак крава. Онда сам почео да смањујем број крава на девет, па на осам, затим сам продао још једну, па другу и сада ми је остала ова једна која иде на испашу са козама. Стока ми је питома и не одваја се од мене. Носим ову тојагу, да се подупирем, али никад нисам ударио ниједно бравче. Чим кренем са ливаде, ето их за мном и све тако до штале. Чуваћу их док год могу да мрдам. Припремио сам довољно хране за зиму уз помоћ синова, а и време је лепо, тако да ћемо на испаши подоста уштедети - своди своје планове за предстојећу зиму очврснули Крстић, који не пати ни од једне болести, са којима његови вршњаци обично кубуре деценијама.