НБС снижава циљану стопу инфлације за 2017. и 2018. годину

Народна банка Србије ће, у сарадњи са републичком Владом, снизити циљану стопу инфлације почевши од 2017. године са 4,0 одсто плус/минус 1,5 процентни поен на 3,0 одсто плус/минус 1,5 процентни поен, саопштено је данас из НБС.

Главни разлог за снижење циља је, како објашњава НБС, знатно поправљање макроекономских фундамената и изгледа Србије за наредни период - пре свега одрживо смањење спољне и унутрашње неравнотеже, као и ризика улагања у Србију.

- Добро одмерене мере монетарне политике и пуна координација са мерама фискалне политике, уз одличне резултате фискалне консолидације, определили су да инфлација у Србији у протекле три године буде на ниском и стабилном нивоу који је упоредив са развијеним земљама и конзистентан с новим циљем - наводи се у саопштењу. 

Важан разлог за промену циља је пад инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде. 

-Снижена инфлациона очекивања, која су већ дужи период релативно стабилна, потврда су већег кредибилитета монетарне политике НБС. Подсећамо да је у року краћем од годину дана инфлација у Србији снижена за више од 10 процентних поена - са 12,8 одсто, колико је износила у јануару 2013. године на 2,2 процента у октобру 2013. године, након чега се кретала на нивоу око и испод доње границе циљаног коридора - наводе из НБС.

Финансијски сектор и привреда, подсећа НБС, очекују да ће се инфлација у наредне две године кретати између 2,0 и 3,0 процента, што је у оквиру граница новог циља и, самим тим, олакшава његово постизање. 

Поред тога, како се додаје, раст регулисаних цена требало би да остане релативно низак у наредном периоду, захваљујући опредељењу Владе Србије да нерационалности у пословању јавних предузећа решава првенствено смањењем трошкова пословања, а не, као раније, поскупљењима робе и услуга тих предузећа.

- Снижење циља потврђује решеност и НБС и Владе да Србија остане у групи европских земаља с ниском и стабилном инфлацијом. Тиме се додатно смањује неизвесност у пословању предузећа и поправља инвестициона клима. Смањење циља може да подстакне и пад дугорочних каматних стопа на динаре, као и већу употребу динара у финансијском систему, а тиме и смањење трошкова и валутног ризика код финансирања дугорочних потреба привреде, становништва и државе - наводи се у саопштењу.