2,5 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА ИНВЕСТИЦИОНОГ ПЛАНА БИЋЕ УСМЕРЕНЕ КА СРБИЈИ? Ево на које начине ће Европска унија помоћи Србији
Од девет милијарди евра, колико ће бити тежак економско-инвестициони план Европске уније (ЕИП) за Западни Балкан, барем око 2,5 милијарди могло би да буде усмерено на пројекте у Србији, незванично се сазнаје.
То је груба процена извора, имајући у виду ранију сарадњу и карактеристике наше земље.
Овај пакет подршке опоравку региона и економском приближавању ЕУ биће представљен у току недеље, а део је новог Инструмента претприступне промоћи (ИПА3) чија укупна вредност за наредних седам година износи 14,5 милијарди евра за земље у процесу приступања ЕУ.
ХРВАТИ ПРОПАЛИ: Објављени резултати Еуростата, комшије на самом дну, док се друге економије опорављају они "грцају"
Чадеж и Рама: Што пре спровести потписане споразуме
ХРВАТСКА У ВЕЛИКИМ ПРОБЛЕМИМА: Огроман пад броја запослених у индустрији
Покушали смо да баш од ЕУ званичника сазнамо којем износу Србија може да се нада, али је портпаролка Европске комисије Ана Писонеро одлучила да нас држи у неизвесности.
- План је и даље у припреми. Бојим се да ћете морати да имате још мало стрпљења док се не усвоји - казала је Писонеро.
Амбасадор и шеф делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици каже да ће нови план омогућити повезивање региона и убрзавање реформи.
- Рад на економско-инвестиционом плану је у завршној фази и биће ускоро усвојен. Обезбедиће Западном Балкану финансијска средства за повезивање региона и убрзавање реформи које ће регион учинити привлачном дестинацијом за инвестиције и привреду. Приближиће тржишта Западног Балкана и ЕУ. Биће у складу с циљевима европских планова за опоравак: повезанији, зеленији и дигиталнији - истакао је Фабрици.
Дипломатски извори указују да је незахвално говорити о цифрама, али да је превасходно на Србији хоће ли имати пројекте који ће моћи да искористе та средства јер ће се по пројектима, а не по земљама, и додељивати новац.
Следи и извештај
УЗ ЕИП, Србија очекује и извештај Европске комисије о напретку ка ЕУ. Очекују се похвале за помаке у дијалогу са Приштином, али и на рачун економске политике и поред кризе изазване вирусом корона. Ипак, камен у ципели остаће поглавља 23. и 24, која се односе на владавину права.
- Имајући у виду претходна ИПА средства и њихову прерасподелу, очекује се да највећи део финансијске подршке усмерене ка пројектима припадне Србији. Тако је било и до сада, а спомиње се да би могло да буде речи о износу од 2,5 милијарди евра. То је груба процена, звучи логично, имајући у виду ранија средства и пројекте Србије - каже извор.
Економско-инвестициони план покриваће 18 пројеката, који ће углавном бити регионалног карактера. Како је најављено, окосница плана биће повезивање, посебно у транспорту и енергетици, зелена транзиција, посебно декарбонизација производње енергије, дигитална трансформација, која укључује широкопојасни приступ интернету.
На то указује и министарка за ЕУ Јадранка Јоксимовић, која каже да су током лета радили на приоритизацији пројеката.
- Крајем јула смо послали пројекте из области транспортне, енергетске, дигиталне инфраструктуре, као и заштите животне средине, запошљавања. Циљ ЕИП је да се повезе регион у транспортном, енергетском и дигиталном смислу, и посебно еколошки пројекти. Вероватно ће ЕК уврстити од свих партнера за Западни Балкан оне пројекте који имају ту снажну компоненту повезивања. Наравно, ту су и пројекти подстицања запошљавања, предузетништва у смислу подизања конкурентности. Иначе, највећи део грантова биће заправо узет из ИПА 3 перспективе, а остало би били повољни кредити међународних финансијских инститиција, ЕИБ, ЕБРД. На време смо послали и предлоге пројеката за ИПА 2021. и 2022. како бисмо преостале грантове из ИПА 3 обезбедили за важне домаће пројекте - напомиње Јоксимовићева.
О износима и прихваћеним пројектима, додаје она, није упутно говорити док се не усвоји тачан износ ЕИП за Западни Балкан.
- Комесар Вархељи би онда дошао и детаљно представио све елементе, износе и подржане пројекте. Могу да вам кажем да је Србија спремно ушла у овај посао, цело лето смо сви заједно, сва министарства и кабинет председника и кабинет премијерке и ја као НИПАК (национални ИПА координатор) радили на припреми и програмирању, и кандидовали бројне и важне пројекте за Србију и регион - рекла је она.
Да највише од Србије све зависи, указује и директор Института за европске послове Наим Лео Бешири.
- Директно Србија може очекивати највећи део инвестиционог плана, али највише зависи од наше јавне управе да ли има довољно људи и знања да искористи цео потенцијал - закључује Бешири.
