Брегзит траума већ прошлост: ТРИ нова изазова пред Европском унијом!
Излазак Велике Британије из чланства је "траума" за Европску унију, чији су темељи уздрмани "брегзитом".
Ипак, грађевина Уније изненађујуће очврсла и сад се окреће снажно битки против коронавируса, непознаницама политике новог америчког председника Џоа Бајдена и мамутском улагању хиљаду и 800 милијарди евра у економски и социјални опоравак.
ПРЕМАШИЛИ 50.000 СЛУЧАЈЕВА ДНЕВНО: Велика Британија поново на удару короне
ОСАМ ПРОМЕНА КОЈЕ БРЕГЗИТ ДОНОСИ: Британија постаје неприступачнија за Европљане, све ће се променити
ЕВРОПСКА УНИЈА СПРЕМНА: Наручено додатних 100 милиона доза "Фајзерове" вакцине
То је сажети закључак водећих личности, аналитичара и медија у Унији који истичу да је "Брегзит" већ прошлост и да је ЕУ "осуђена" да израсте у чвршћу политичку, економску и заједницу система вредности и буде светионик "зеленог преображаја" планете и светског мултилатералног поретка.
Ипак многе недоумице се нису распршиле, а велики изазов се види у томе ко ће на предстојећим изборима у Немачкој преузети од Ангеле Меркел немачко, а добрим делом и кормило Европе, чија снага и стабилност и даље и знатно почивају на "немачко-француској покретачкој снази".
Унутар Уније предстоји дивовска битка против епидемије корона вируса и њених погубних последица, али су многи, а нарочито челници Немачке, Француске и Италије истакли непоколебљиво убеђење да је боља будућност пред Европом јер има не само новац, већ и знање и умеће својих људи да то оствари.
"Можемо најзад оставити за собом ‘брегзит’ и гледати у будућност, Европа може напредовати", изјавила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.
"Брегзит" не само што није унео дубље поделе и ојачао политичке снаге у неким чланицама Уније које су у примеру изласка из чланства Велике Британије виделе можда и своју "суверену будућност без стега Брисела", већ је мучни процес разлаза с Острвом који је био утемељен "на лажима и лажним заваравањима", како је поручио француски председник Емануел Макрон, био управо вакцина отрежњења.
Ипак, сви су сагласни да ће многи веома захтевни проблеми морати одмах да се решавају у ходу, почев од вакцинације стотина милиона Европљана против ковида, а већ је искрсла велика невоља око брзине производње вакцине јер је циљ да до јесени већина Европљана стекне имунитет.
Остаје да се види како ће се превазићи и поделе на богати север и мање имућни југ Уније, као и раскол с Пољском и Мађарском око поштовања темељне вредности владавине права, што је само привремено решено условним "зеленим светлом" Варшави и Будимпешти да добију огромна средства из Фонда обнове и буџета ЕУ 2021-2027.
А то је импресивних 120 милијарди евра Пољској и 60 милијарди Мађарској у идућих седам година, што и даље оспоравају политичке снаге у неким чланицама Уније, па и Европски парламент.
У владама и институцијама ЕУ се не крије да огромна средства за опоравак од последица пандемије корона вируса морају не само извући Унију из историјске економске рецесије, већ хитно омогућити и спасавање бар већег дела великих и посебно малих предузећа којима прети стечај, а то значи и огроман пораст незапослених и неминовно велике социјалне и политичке проблеме, а можда и праве социјалне буне сиромашних слојева становништва.
А, враћајући се опет у том контексту на "брегзит", уводничар шпанског листа "Паис" наводи да "није мало оних у Бриселу не сумњају да би пројекти попут дивовског фонда за економски опоравак од пандемије уопште могао да се оствари да је Велика Британија остала за столом одлучивања у ЕУ".
И додаје да се "нико не весели губитку партнера таквог трговинског и дипломатског потенцијала каква је Велика Британија, али су у ЕУ свесни да је она била главна кочница за већу политичку и економску интеграцију Уније".
Лондон је упорно настојао да то спречи и да ЕУ буде само велико слободно тржиште, а то је најгрубље ставила до знања бивша британска премијерка Маргарет Тачер која је 1990-е рекла да "(председнику Европске комисије жаку) Делору мора да је ударила крв у главу кад говори о јединственој европској валути евру".
И, што су понављали и присталице "брегзита", нагласила је да никако неће допустити да превласт добије "нека неизабрана европска бирократија…’политбиро’ комунистичког типа".
Шеф европске дипломатије Жозеп Борел истиче да, кад се све сведе, Европа коначно може да се окрене изградњи свог светског циља "стратегијске аутономије", а то значи да стекне способност да сама доноси своје одлуке, пошто је "дуго спавала под америчким заштитним кишобраном".
Прво искушење ће већ врло брзо бити споразум ЕУ с Кином о гарантовању инвестиција, чему се већ успротивио тим америчког председника Бајдена.
На позорници ЕУ је коначно спуштена завеса "брегзит" драме и челник бриселског Центра за европску политику Фабијан Зулег закључује да је "Европска унија на крају показала своју отпорност зато што даје користи својим чланицама, а то оне не желе да испусте".
