​"БУБАШВАБЕ ИЗ МОРА" Ово јело некада је било само на столу најсиромашнијих, а сада је ЛУКСУЗНА ПОСЛАСТИЦА ЗА БОГАТЕ

Јастог је данас синоним за луксуз. Постао је посластица у скупим реторанима, статусни симбол, деликатес резеврисан за посебне прилике. Али није увек било тако.

Заправо, када су европски насељеници први пут стигли на обале Сједињених Држава, јастога је било толико много да су људи њима хранили свиње!

У раним годинама европског насељавања Америке, становници североисточног приобаља проналазили су јастоге на обалама након што их је море избацивало у гомилама.

Они су били сматраним прљавим, одбојним инсектом и били су познати као "бубашвабе из мора".

До данашњег дана рибари из маленог, али познатог рибарског места Ајл О От у Мејну, о раковима и јастозима говоре као о бубама.

Још 1700-тих, јастог из Мејна, бацан је у корита животињама на фармама, а њихов оклоп користио се као ђубриво.

Индијци су користили јастогова кљешта за прављење мамаца за пецање рибе.

Заиста, пре 1800-тих, једини људи који су јели јастога су били они мање срећни: сирочад, слуге, затвореници и сиромашни имигранти.

Међутим, са развојем железнице, крајем 1800-тих, мењао се и статус јастога. У возовима су почели да их служе као луксузни оброк на менију за муштерије из унутрашњости које нису знале да су "бубашвабе из мора" до тад сматране смећем.

Путници из возова су заволели јастога због укуса и новог искуства и тиме је популарност овог јела расла. Након тога јастог је почео да се појављује на менијима у реторанима и раст потражње довео је до тога да се јастози много пецају и на крају постану ретки и скупи.