Будућност којој се радујемо: До Црне Горе стижемо за 2 сата и 45 минута и то модерним ауто-путем
Србија убрзано гради свој део ауто-пута који ће спојити Београд са Баром у Црној Гори
Модерни и добри путеви и инфраструктура су предуслов за развој економије, за долазак инвеститора и раст плата и управо то је један од стратешких циљева Владе Србије од ког не одустају већ годинама. Србија из дана у дан шири своју мрежу путева и повезује своје регије на најбољи могући начин за добробит грађана. Поред важног правца ка Мађарској, Македонији и даље Грчкој, грађанима Србије је веома важна и деоница према црногорском приморју која је већ годинама путни правац који задаје проблеме возачима.
До скоро је информација да ће моћи да се стигне до Црне Горе за мање од три сата вожње колима звучала као велики сан и немогуће остварење, а сада је то и више него стварност и стратешки пројекат који је увелико у току. Сви путници намерници који се из Србије упуте ка црногорском приморју ускоро ће за тили час стизати до жељене дестинације и то модерним ауто-путем.
Две државе су се стратешки определиле за изградњу путног правца који ће повезати Србију и Црну Гору и скратити путовање до мора. Пројекат изградње ауто-пута Београд-Бар један је од највећих и најкомплекснијих инфраструктурних пројеката у којим наша земља учествује, а након завршетка свих деоница кроз Србију до границе са Црном Гором стизаће се за 2 сата и 45 минута. Дужина пута који је планиран од Београда до Црне Горе је 270 километара.
Србија убрзано гради свој део ауто-пута који ће спојити Београд са Баром у Црној Гори, а изградња овог ауто-пута не доприноси само економском развоју друштва, већ и зауставља негативне демографске трендове. Боља повезаност неразвијених и девастираних подручја са развијеним деловима Србије, уз краће време путовања, мање путне трошкове и већу безбедност у саобраћају, омогућиће боље услове живота локалног становништва, развој предузетништва и већи животни стандард.
Ауто-пут до Бара представља прави инфраструктурни подухват са више десетина мостова, тунела, а о комплексности пројекта сведочи и то што се на ауто-путу драстично мења и надморска висина, те ће се возачи у неком тренутку налазити на 63 метара надморске висине, а на следећој деоници ће бити и на 1.100 метара. Пројектоване брзине на деоници кроз Црну Гору биће 100 километара на час, а кроз Србију од 80 до 130 километара на час у зависности од терена.
Путању од Београда до Бољара, Србија је у великој мери урадила. У новембру 2016. године отворена је деоница Љиг – Прељина од 40 километара, док је део од Обреновца до Чачка завршен у августу 2019. Деоница од Прељине до Пожеге још увек у изградњи, а рок за њен завршетак заказан је за јануар 2022. године, а вредност радова је 450 милиона евра.
Остала је да се уради и најтежа деоница пута, а то је 107 километара од Пожеге до црногорске границе. Ова путања иде од Пожеге преко Ариља, Ивањице и средином Пештера до Бољара где треба да се повеже са Црном Гором. Пројекција је да ће се ауто-пут са српске стране завршити у наредних пет година.
Пролазак ауто-пута кроз Рашку област се види као могућност за развој овог дела Србије, посебно општине Сјеница. Поред ауто-пута, кроз Пештерску висораван планирана је изградња четири петље, десет бензинских пумпи, 18 одмаралишта и 107 ретензија. Деоница Пожега- Бољаре најкомплекснији је део пројекта и најтежа за изградњу. На њој је потребно изградити 97 мостова у дужини од око 20 километара, а конструкције чине 43 одсто саобраћајница. На тој деоници неопходно је изградити и 51 тунел у дужини до 27 километара. Пројекат је вредан око милијарду и 600 милиона евра.
Српски део пројекта је целокупна изградња деоница од Београда до Бољара, а онда се од црногорске границе наставља део пројекта Бар-Бољаре. Делови саобраћајница са српске стране су увелико изграђени, а остатак је у изградњи и све тече по плану и пројекту иако су српске деонице захтевније од црногорских.
Што се тиче деоница од Бара до Бољара, њихова изградња тече кроз четири фазе. Прва фаза је деоница Смоковац-Матешево, средишњи део ауто-пута који повезује Подгорицу и север Црне Горе. Друга фаза је деоница Матешево-Андријевица и обилазница око Подгорице, трећа Андријевица Бољаре, а четврта Подгорица-Ђурмани (Бар).
Црногорска влада је у сагласју са српском уговорила да се деонице кроз Црну Гору заврше до децембра 2027. године и да се тада два дела ауто-пута споје и званично.
Ауто-пут до црногорске границе део је Коридора 11 који повезује Румунију, Србију, Црну Гору и Италију. Протезаће се од Темишвара, преко Вршца, кроз Београд, а онда даље преко Чачка, Пожеге, Подгорице, Бара, па морским путем преко Јадрана биће повезан са Баријем у Италији.
У Србији се тренутно гради и пројектује више од 1.200 километара ауто-путева од севера ка југу. Гради се потпуно нова путна инфраструктура и на томе сви у региону могу да нам позавиде, а највеће бенефоте ових пројеката осетиће управо грађани Србије.
