Чадеж: Добра комуникација привреде и државе - брза реакција на кризу

Неизвесност пословања, уз инфлацију, раст цена енергената и хране, уздрмане ланце добављача, јесте највећи изазов, како за глобалну и европску, тако и за српску привреду. У трци смо са временом, али као мала привреда имамо предности у односу на веће земље и снажније економије, јер смо компактни и можемо брзо да делујемо. То смо показали у време пандемије коронавируса и раније, али нам је важна добра комуникација између привреде и државе да можемо да реагујемо што пре, поручује Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије (ПКС).

- Наш посао и задатак јесте да штитимо интерес привреде у партнерству са државом. Немамо увек исти интерес, али морамо стално да разговарамо и радимо заједно како бисмо брзо реаговали и решавали проблеме компанија - истиче Чадеж, у интервју за ТВ Блоомберг Адриа. 

Указује да су макроекономски подаци за Србију бољи од очекиваних – имамо раст БДП, рекордни ниво СДИ који ће премашити четири милијарде евра, што је још један показатељ да инвеститори нису стали. „Од 2020. до краја 2022. године имамо 66 нових фабрика, нових производних погона, што није мала ствар. Квартална анкета ПКС показује да 75 одсто привредника не очекује проблем са ликвидношћу, што је добра вест за сада“, додаје председник ПКС.

Упркос овим позитивним показатељима, Чадеж упозорава да се у 2023. очекују наставак инфлаторних притисака, енергетска зависност, као и да је највећа мука за привреду неизвесност у планирању пословања.

- По неким истраживањима рађеним у ЕУ, компаније су до сада прелиле инфлацију инпута полупроизвода и сировина на купца 34 одсто. Очекује се да ће већ у првом кварталу 2023. године то бити 50 одсто, закаснели инфлаторни притисак из 2022. Постоји лимит до када можете да подижете цене према крајњем потрошачу. Компаније немају много маневарског простора, могу само средства планирана за капиталне инвестиције да пребацују у оперативне послове и тај новац користе да би одржале ниво производње. Са једне стране одржавате пословање, а са друге, одлажете улагања важна за продуктивност - објаснио је Чадеж.

Указује на једну велику новину - прелазак са глобализације на регионализацију, формирање већих регионалних територијалних целина које предводе водеће економске силе САД, Кина, ЕУ.

То је један тектонски економски поремећај, јер се померају сви ланци добављача и вредности. То се не дешава само због рата у Украјини, већ је и последица ранијих догађаја. Србија може ове промене да користи као шансу коју доноси неарсхоринг, сматра Чадеж.

Подсећа да Комора у дијалогу са новом владом изазовима и проблемима приступа мултисекторски. „За разлику од прошлих времена када смо имали сталне радне групе са појединачним министарствима да решавамо проблеме, сада морамо да радимо мултисекторски. Пример је управљање грађевинским отпадом. Србија баца велики новац уместо да тај ресурс користи у рециклажу и прозводњу. Зато смо са министарствима грађевинарства, заштите животне средине и енергетике договорили заједничку радну групу са циљем да што пре нађемо решење, донесемо регулативу и развијамо тржиште“, рекао је Чадеж. 

Додаје да је за све инвестиционе процесе и одржање конкурентности компанијама, посебно малим и средњим предузећима, потребна подршка, а решења су у примени неких финансијских инструмената, гарантих шема, враћању пореског кредита.  

Говорећи о досадашњим резултатима регионалне иницијативе Отворени Балкан истиче да је напредак видљив, посебно у унапређењу трговине како међу чланицама (Србија, Северна Македонија и Албанија), тако и међу свим економијама у региону, али може и боље. На скали од један до 10, резултате Отвореног  Балкана оцењује између четири и пет. 

По његовом мишљењу веома је важно да заједнички наступамо према Бриселу, инсистирамо на укључивању региона у једниствено тржиште ЕУ. Изолованост Западног Балкана од јединственог тржишта није добра како за наш регион тако ни за ЕУ, упозорава председник ПКС.