ОД ЧЕГА ЗАВИСИ ЦЕНА ПАРЦЕЛЕ? Све већа помама за куповином земљишта у Србији
Стручњаци истичу да је земљиште огрнаичен ресурс, те да се тржиште смањује, а самим тим и цена повећава.
У Србији је порасла цена и грађевинског и обрадивог земљишта, те су се хектари у прошлој години вредновали хиљадама евра, а укупна цена излазила и на више од милион.
Моћно преузимање Теленора: Како је Келер кроз Србију уговорио највећи посао у овом делу Европе
КОЛИКО ЋЕ "КОШТАТИ" СРПСКУ ПРИВРЕДУ? Застој у Суецком каналу довео до прекида у глобалном ланцу снабдевања
Чадеж: Сви они уједињени против вакцинације раде против привреде својих земаља
Земљиште је постало популарно широм Србије, а градња путева и олакшаних приступа, као и растућа популарност пољопривреде међу младима, могли би се сматрати главним разлозима за то, тврде упућени.
Локација, приступ, могућност даље обраде, квалитет земље и нагиб одређују висину цене, али и то да ли ће парцела уопште бити продата. Подаци показују се за разлику од претходног времена, земља сада купује широм државе, а не само у околини већих центара.
Да се хектар индустријског земљишта и раније продавао по високим ценама свима је познато. Ипак, у претходној години је оборен рекорд па је најскупљи хектар плаћен 1,3 милиона евра, што је раст за 200.000 евра за годину дана.
Изненадило је и то што, за разлику од годину дана раније, када је најскупље индустријско земљиште продавано у околини Београда, у 2020. години највише је плаћен хектар земље код Новог Сада. У месту Петроварадин је постигнута та рекордна цена индустријског земљишта - квадрат је продат за 130 евра, односно 1,3 милиона евра по хектару.
Према речима Горана Родића из Грађевинске коморе Србије, цене индустријског земљишта свакако расту, не само у околини Београда и Новог Сада већ и у целој Србији, а као главни разлог за наводи развој инфраструктуре и градњу ауто-путева.
- Индустријско земљиште је заправо велики бизнис. Инвеститорима који рецимо праве фабрику је битно да знају све одлике тог земљишта, а за локацију где ће се одлучити, утиче и индустрија којом се баве, али и опремљеност самог земљишта. Онде где земљиште има рецимо пут, воду и струју, цене су далеко више од оних где би сами инвеститори морали то све да обезбеде - објашњава Родић.
И у погледу куповине обрадивог земљишта подаци изненађују. Тражња за ораницама у Србији непрестано расте, а оно што је ново, јесте и да раст цене бележе такозване "голе" оранице широм Србије.
Подаци Републичког геодетског завода, показују да цене пољопривредног земљишта константно расту и крећу се од неколико стотина евра за хектар до неколико десетина хиљада евра. Најскупље пољопривредно земљиште је у Јужнобачком округу где се хектар продаје и за 31.000 евра, док је најјефтиније у региону јужне и источне Србија, где се хектар земље може наћи и за 250 евра.
Имају познаваоци тржишта и за то разлоге. Истичу да већ неколико година уназад расте број људи који се окрећу пољопривреди, али је и све више државних субвенција којима се подстиче улагање у различите пољопривредне културе. Све је више и ИПАРД подстицаја који су интересантни посебно великим играчима и озбиљним пољопривредним произвођачима, који куповином земље укрупњавају своје поседе.
С друге стране, многи грађани су увидели да поред својих основних занимања и послова, а усред развоја технологије у пољопривреди, могу као додати посао да гаје и неку од популарних култура. Тако се неретко многи окрећу куповини земље где саде воћњаке, постављају пластенике са поврћем, улажу у производњу зачинског биља и цвећа, али и винограда.
Стручњаци истичу да је земљиште огрнаичен ресурс, те да се тржиште смањује, а самим тим и цена повећава.
