ДА ЛИ ЋЕ БИТИ НОВОГ МОРАТОРИЈУМА У СРБИЈИ? Једна група грађана СИГУРНО неће добити олакшице овога пута
Сада је на банкама да евентуалне олакшице договоре са клијентима.
Народна банка Србије изашла је протеклих месеци у сусрет и грађанима и привреди, мораторијумом на плаћање кредита.
Могућност да стопирају рате током пет месеци искористило је у просеку око 80 одсто дужника.
ПРОПАЛО "КРСТАРЕЊЕ ЗА НИГДЕ"? Крузер требао да направи прву туру од марта, а онда је све пошло по злу
ПРОДАЈА ОВОГ ПРОИЗВОДА СКОЧИЛА ЧАК ДЕСЕТ ПУТА: За све је крива корона, ЕВО И ЗАШТО! (ФОТО)
ПРЕМИЈЕРКА РЕШИЛА НЕДОУМИЦУ: Открила како ће и када Србија набављати вакцину
Средином новембра појавио се нови захтев, пре свега туристичке привреде, за одлагање или застој у отплати зајмова, а из ресорног удружења ХОРЕС навели су да им је НБС послала писмо у коме их упућује да се за ново одлагање кредита обрате комерцијалним банкама.
Тако се поново актуелизовало питање већег дела привреде, али и грађана, хоће ли бити новог мораторијума и могућности стопирања рата зајмова.
- Свакако, НБС анализира ефекте свих до сада предузетих мера, континуирано прати ситуацију у финансијском сектору и наставља да предузима све потребне активности како би се у што већој мери ублажили негативни ефекти кризе изазване вирусом, али имајући при томе у виду потребу да банке, у складу са сопственом пословном политиком и проценама, омогуће одрживо репрограмирање обавеза својим клијентима - објаснили су из централне банке.
У преводу, сада је на банкама да евентуалне олакшице договоре са клијентима.
Из централне банке напомињу да су поред мораторијума као обавезне олакшице, креирали и могућности за одобравање других олакшица у погледу отплате кредита и лакшег приступа финансирању становништва.
Конкретно, реч је о могућности рефинансирања или промене датума доспећа последње рате потрошачких, готовинских и осталих кредита, као и могућности продужетка рока отплате стамбених кредита и олакшаног приступа стамбеним кредитима.
- Када је реч о дужницима из сектора привреде НБС је деловала, између осталог, и као једна од водећих институција у успостављању гарантне шеме за помоћ привреди као и подршке још повољнијем динарском финансирању кроз ту шему - кажу из Народне банке.
Колико кошта мораторијум?
Сви који су прихватили први и други мораторијум на отплату кредита, морали су да рачунају на месечне рате веће и за хиљаду динара у односу на пре марта, када је на снагу ступила могућност стопирања отплате зајмова.
На пример, ако за стамбени кредит плаћате месечну рату од 300 евра и ако вам је до краја отплате остало још 10 година, месечни трошак вам је након мораторијума већи за укупно 750 динара, и то по два основа: 300 динара више по основу другог мораторијума и 450 динара по онснову мораторијума у априлу, мају и јуну.
Такође, ако уз стамбени кредит имате и кеш кредит од 500.000 динара сада имате додатни трошак од око 500 динара, и то: 310 динара по основу првог, тромесечног мораторијума и 200 динара више по основу мораторијума у августу и септембру.
Они који су изабрали застој у отплати имали су три опције за наставак отплате након октобра. Прва опција је да редовну камату линеарно распоредите на остатак дуга, а да се временски период кредита продужи за 60 дана. Први мораторијум продужава отплату за 90 дана.
Друга опција била је да грађани плате само камату, а да се за 60, односно 90 дана, продужи кредит. Трећом опцијом је понуђено да се плате све стопиране рате одједном.
Без новог застоја за хотелијере
Директор Удружења хотелско-угоститељске привреде Србије Георги Генов рекао је да им је НБС послала писмо у коме их упућује да се обрате комерцијалним банкама за ново одлагање кредита и додао да би банке од тога имале користи јер би се отплаћивала камата, а одложила би се отплата главнице зајма.
- Тако би банке имале увећану зараду, а хотелима би се омогућило да преживе јер сада немају готово никаквих прихода - истакао је Генов.
Захтев за одлагање или застој у отплати (мораторијум) један је од неколико које је средином новембра тражила туристичка привреда, уз смањење пореза на додату вредност (ПДВ) на храну са 20 на десет одсто, одлагање или отпис пореза и доприноса на зараде и поједностављивање процедуре пријаве сезонских радника.
