ДА ЛИ СРБИЈИ ПРЕТИ ТЕШКА ЗИМА ЗБОГ НАФТЕ? Наша земља одсечена од ЈАНАФ-а, ТРИ ОПЦИЈЕ остају на столу
Пошто Србија није ушла у привилеговани круг, осим куповине нафте из Ирака, мораће да нађе начин и да допре до других држава ОПЕК-а.
Иако из Министарства енергетике стижу уверавања да шести пакет санкција ЕУ, који се односи на увоз руске нафте, неће довести до несташица или рестрикција овог енергента у нареном периоду, посебно током зиме, Александар Вучић сматра да разлога за бригу ипак има и да ће ова одлука Брисела имати последица јер ће Србија морати да издвоји много више пара за увоз "црног злата".
"О НОВИМ ИНВЕСТИЦИЈАМА ИЗ САД" Премијерка Брнабић са представницима Америчко-централно европске асоцијације
Момировић: Инвестирамо 43 милиона евра у 250 пружних прелаза за безбедност железничког саобраћаја
ВЛАДА ОБЈАВИЛА НОВЕ ЦЕНЕ ГОРИВА: Познато да ли поскупљују бензин и дизел
Стручњаци тврде да је његова скептичност заснована на реалним основама јер после новог пакета санкција ЕУ, НИС неће моћи преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ) или било које луке или морским путем да се снабдева руском сировом нафтом, која је последњих месеци значајно јефтинија на тржишту.
Управо њена цена је била разлог што је Србија последњих месеци значајно повећала увоз сирове нафте из Москве, са прошлогодоишњих 16 на чак 60 посто.
Због тога је и значајно смањен увоз из Ирака, из кога је прошле године стизало чак 47 посто сирове нафте али и Казахстана, који је на српском тржишту био заступљен са 10 посто.
Све је извесније да ће шести пакет санкција ЕУ праве ефекте имати за шест месеци, када ступе на снагу, што за Србију значи да доток руске нафте ће бити прекинут прекинут преко Јадранског нафтовода, и да та количина мора да се набави са других тржишта, за која нам треба више пара.
Да је то тако показује и податак по коме је ирачка нафта у овом тренутку, 31 долар скупља од руске по барелу, због чега би по садашњим цебнама, требало да се издвоји чак 600 милиона долара више.
Шта је ЈАНАФ?
Јадрански нафтовод је изграђен 1979. године када је први танкер са сировом нафтом стигао на терминал Омишаљ на острву Крк.
То је тада био део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
ЈАНАФ-ом се дистрибуира нафта за потребе рафинерија у Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини, Србији, Мађарској, Словачкој и Чешкој Републици.
Ако се зна да ће на ирачко али и друга тржишта морати да се усмере и друге државе из Европе које су "црно злато" увозиле из Русије, онда је јасно да ће потражња али и цена бити већа.
Милош Здравковић, стручњак за енергетску ефикасност, каже да са новим санкцијама, и поред овакве ситуације, Србија ће морати опет да се усмери ка нафти из Ирака и Казахстана и да ће тај заокрет довести до неких поремећаја.
- Нафта је берзанска роба, што значи да цену одређују понуда и тражња. У овом случају, када ће руске нафте бити мање, последице би могле бити притисак на тражњу, а то би могло да доведе и до веће цене на берзи - оценио је Здравковић.
Управо та чињеница, по његовом мишљењу, условљава да држава мора да се припреми за ту ситуацију и нађе начин да обезбеди уредно снабдевање.
Ово тим пре јер се забрана увоза односи на на нафту која се допрема бродовима, а од те мере су привремено изузете земље које немају излаз на море, попут Мађарске, Бугарске, Чешке и Пољске.
Пошто Србија није ушла у тај привилеговани круг, осим куповине нафте из Ирака, мораће да нађе начин и да допре до других држава ОПЕК-а,организације земаља извозница нафте која је основана. Поред Ирака ту су и Алжир, Индонезија, Иран, Кувајт, Либија, Нигерија, Катар, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Венезуела.
Питање је само да ли они хоће да надокнаде оно што је Русија подмиривала на светском тржишту јер неке земље ОПЕК-а нису оствариле чак ни производњу у договореним квотама.
Стручњака за енергетику Александр Ковачевић каже за РСЕ да иако је ОПЕК најавио спремност да евентуално подигне производњу, треба сачекати да се види да ли ће до тога доћи.
- Ако до тога дође, то би могло утицати на смањење цене на светском тржишту. С друге стране, искуство у претходних неколико месеци указује да неке земље ОПЕК-а нису оствариле производњу чак ни у договореним квотама. Дакле, ову ситуацију треба посматрати и из тог угла - рекао је Ковачевић.
Он ипак каже да Србија не треба да страхује од несташица нафте јер постоје неке алтернативе да и руска, јефтинија, стигне до Србије.
- Питање је да ли се нека количина нафте може добавити преко руског нафтовода "Дружба", који је изузет из санкција ради снабдевања Мађарске. Не треба заборавити да је мађарска компанија МОЛ такође учесник на тржишту у Србији и да деривати стижу из рафинерија у Мађарској. Алтернатива, може бити и Бугарска, где се налази велика рафинерија.Тамо се налази велика рафинерија којом управља Лукоил, компанија која је такође присутна на тржишту Србије. То је такође један од могућих праваца снабдевања - рекао је Ковачевић за РСЕ.
