ДА ЛИ ЗНАТЕ ШТА ЈЕ "МРАВЉИ ШВЕРЦ"? Све више производа има на пијацама, на ово обратите пажњу
Лажна роба и производи који пређу границе Србије у тзв. "мрављем шверцу" (кријумчарењем мањих количина различите робе) најчешће заврше у продаји на пијацама, кажу стручњаци Управе царина и Националне организације потрошача Србије.
- "Мрављи шверц" је уобичајен назив за велики број прелазака границе особа које са собом носе релативно мале количине намирница или робе - истакао је координатор у сектору за царинске поступке у Управи царина Слободан Томић, гостујући на ТВ К1.
Он је навео да је стандардно правило да се за робу у вредности од 100 евра, која је за сопствене потребе или за потребе домаћинства, не плаћа царина, ПДВ и остале дажбине.
- Та роба је слободна и то право важи за сваког грађанина Србије када увози робу у своју земљу - нагласио је Томић.
Он је навео да је у време свињокоља популаран увоз на тај начин црева за кобасице.
ЈЕФТИНИ КРЕДИТИ НЕ ПОСТОЈЕ! Узелац одговорио - ево зашто банке више не дају фиксне камате
ДОМАЋА ПРИВРЕДА ОЧЕКУЈЕ РАСТ ПРОМЕТА И ИЗВОЗА: Цене сировина и трошкови производње највећи изазов
ДОБРА ВЕСТ ЗА СРБИЈУ: Ана Брнабић отворила Развојни центар светски познате компаније Луксофт
- Било је задржавања прехрамбених артикала ако су у већим количинама. Вишак се практично враћа или уништава на лицу места приликом улаза у царинско подручје - рекао је он.
Према његовим речима, једно паковање је примерено за кућну употребу или два до три различита исте врсте.
Не зна се шта ће где завршити...
- Али 10 или 20 паковања кобасица, паризера, мортадела, није примерено. У појединачним случајевима те количине нису забрињавајуће. Проблем је већи број путника који са собом носе мање количине - објаснио је Томић.
Како наводи, део трговине лажним производима из ЕУ прелива се на Србију, тако да је надлежност царине на граници и безбедност робе која се увози и ставља у промет.
Правни саветник у Националној организацији потрошача Србије Марко Драгић је рекао гостујући на ТВ К1 да "лажна" роба углавном завршава на пијацама. Додао је да када роба иде нелегалним токовима не зна се где ће завршити.
Као најчешће земље порекла производа који се нађу на пијаци он наводи Мађарску и Немачку.
Доминирају исти производи
- Цена не може да буде мерило да ли су лажни, али ако су велике разлике у ценама то привлачи пажњу и можемо да посумњамо у исправност и безбедност производа и да ли поседује квалитет какав очекујемо - рекао је Драгић.
Он је навео да у тој врсти продаје на пијацама годинама доминирају исти производи, као што су чоколаде, кобасице и сиреви.
- То су апсолутно производи на врху. Ту је и онлајн продаја разноразних суплемената. То је баш сива зона за коју не знамо ни токове улаза такве робе на наше тржиште, а поготово начина на који се продаје - рекао је он.
