ДНЕВНИЦА 4.000 ДИНАРА, А НЕМА РАДНИКА: Овај посао у Србији мало ко може и жели да ради
Сезонски радници у Србији дневно у просеку могу да зараде око 4.000 динара, што је просечно за хиљаду динара више него 2021.
Ипак, ова година је специфична, откривају пољопривредници, јер најпопуларније воће у Србији - шљиву - нема ко да бере.
Милен Ракићевић, произвођач шљиве из села Доље Гргуре, у општини Блаце, која је иначе рекордер по производњи овог воћа, признаје да проблема има пуно, али је највећи мањак радне снаге.
"ПУТИНОВА ЗИМА" СТИЖЕ ПО ЕВРОПСКУ УНИЈУ: Да ли ће Немачка да поклекне?
"ОВО ЈЕ ВЕЛИКА ПРИЛИКА ЗА НАС" Македонац представио НЕОБИЧНЕ производе на сајму вина у Београду
РАЗДОР У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ? Чланице бесне због економске ситуације - "Увођење санкција Русији промишљено са пола мозга"
- За разлику од прошле сезоне, када смо и могли да нађемо бераче, ове године окренуо сам стотине бројева. Звао сам људе из Лебана, Бојника, Сурдулице... Ипак, шљиве нам осташе необране, имамо их тренутно три вагона, од којих смо један вагон од десет тона сместили у каце и наменили за ракију. Пошто никако не можемо да нађемо раднике, у шљивику смо већ данима мој отац који има 80 година, супруга, син и ја. И тако је сваки дан - прича Милен. Додаје да су његови шљивици пуни плодова, а необрани.
- Овдашњи људи или неће да раде за дневницу која стаје око 4.000 динара, или су стари, немоћни за тај тежак посао, или одлазе у иностранство. Уз то, млади нам се запошљавају у фабрикама по Прокупљу, тако да произвођачи шљива заиста имају проблем. А баш ове године је родила фантастично, гајимо је на два-три хектара. Берба најквалитетније сорте „стенлеј” трајаће још око недељу дана - открива Ракићевић.
Произвођачи наглашавају да ретко пласирају воће на територији Србије због ниских откупних цена. Завршена је берба „чачанске лепотице“, а берачи би сада, да их има, имали пуне руке посла, јер је на ред дошла сорта „стенлеј”. Да би солидно живели, узгајивачи кажу да је потребно да откупна цена шљиве буде између 70 и 80 динара, али је она ове године ипак веома ниска.
- Тренутно је баш ниска, 13 динара по килограму, а берачи траже да им платимо 10 динара по убраном килограму. То значи да мени као произвођачу остају три динара. Шта ја да радим с тим новцем - пита Милен.
Тржиште је ионако нестабилно, а пошто откупна цена целе сезоне варира остаје питање да ли ће успети да прода шљиву, јер нема ни откупљивача.
- Велика је вероватноћа да ће нам род пропасти. Већ сада плодови труну, што због влаге, што због тога што нема ко да их бере. Прошле године продавали смо килограм шљиве по откупној цени од 45 динара, а ове по 15, па ви видите како ствари стоје. У мом крају има 20 сушара и 10 хладњача и оне такође кубуре са радном снагом - наводи Ракићевић.
На територији Блаца засађено је око 2,5 милиона стабала шљива, годишње се убере око 5.000 вагона, по чему је блачка општина водећи произвођач овог воћа. Поред Топличког, лидери у производњи шљиве су и Мачвански, Колубарски и Шумадијски округ.
Србија трећа у свету по производњи шљиве, прва по квалитету
У Србији се шљива гаји на око 74.000 хектара, са просечном производњом од 550.000 тона. Трећа смо земља у свету по производњи, а по извозу суве шљиве пета, са око 5.500 тона на годишњем нивоу.
Процењује се да у Србији има 42 милиона стабала овог воћа. Са њиховим повећањем, увећава се и извоз шљиве. Прошле године извоз (углавном сушене), из Србије у Руску Федерацију, Словенију, Француску вредео је 15,4 милиона евра.
