ДОК НЕКИ РАДЕ У КАНЦЕЛАРИЈИ, ОНИ СЕ МУЧЕ НА +40°Ц: Ове групе радника на сунцу проводе по цео дан
Сваки пут када помислите како не можете више да издржите врућину, а радите у канцеларији добар део дана, сетите се оних којима је отворени простор - радно место.
Наравно, одмах прво помислимо на грађевинске раднике, особље градске чистоће, курире, пољопривреднике, али и туристичке водиче... Списак је дуг. Много је радника који цело лето проведу радећи напољу, и када сунце "бије" најјаче и када температуре превазилазе неке очекиване оквире за одређено доба године.
Сезар Давид Гонсалес ради од свега по мало: од кречења до столарије. Самозапослени 56-годишњак живи у долини Сан Фернанда, једном од најтоплијих делова Лос Анђелеса, и ради шест/седам дана у недељи, чак и када температуре пређу 40 степени.
Шта је ПУТНИЧКА ДИЈАРЕЈА и како да је избегнете? Докторка објашњава шта морате да урадите, посебно ако ПУТУЈЕТЕ СА ДЕЦОМ!
ЧЕТВРТИ ТАЛАС УДАРА И НА ЉУДЕ И НА ЕКОНОМИЈУ: Шта ће бити са привредом Србије - ко би могао највише да настрада новим ударом вируса
РАСТЕ ИНТЕРЕСОВАЊЕ, А ДРЖАВА ПОМАЖЕ: Једна група добија субвенције од 5.000 евра, прича се и о бесплатном паркингу
Али, топлоту посебно осећа када налива бетон. Пре сваког задатка, он и његова екипа проверавају временске прилике, како би покушали да испланирају где ће се стационирати у складу са положајем сунца.
У јулу и августу почињу са радом сат времена раније него иначе, односно у 07:00 сати, и смењују се тако да раде у хладовини где год је то могуће. Али, приликом наливања бетона тешко је наћи у хлад, ако уопште постоји.
Раднике повремено хвата несвестица, и онда морају да одморе у аутомобилу с укљученом климом, а неки осећају потребу да пре времена изађу с посла.
И они свакако нису једини. Таквих радника је много широм света, а посебно у осунчаном ЛА-у. Према писању BBC, на удару је и продавац сладоледа, који свако мало помера колица по парку како би пронашао идеално место у хладу. Такође, они који се баве рециклажом - крећу с послом пре свитања.
Дневно пређу километре и километре, било на скутеру или пешке, и кажу да радо прихватају неко охлађено пиће од муштерија. Стога је важно озбиљно схватити потребу да се услови рада прилагоде датим околностима. То може спасити здравље, али и животе.
Уосталом, топлота мањује способност радника да се концентрише и доводи до значајног повећања повреда на радном месту, показују истраживања. Са топлотом која се у организму "накупља" током дана повезан је и лош сан. Доказано је и да изнад прага од 20-25 степени - сваки додатни степен корелира са падом продуктивности за око 2%.
Процењује се да ће до 2030. глобални трошак, настао услед ниже продуктивности у раду због врућине, достићи 1,8 билиона фунти годишње: Западна Африка ће бити посебно тешко погођена.
Ипак, због финансија, притиска на радном месту и недостатка свести о утицају високих температура на здравље, многи људи настављају да раде мимо толеранције на топлоту.
Радници на отвореном, посебно они у грађевинској и пољопривредној индустрији, највише су погођени утицајем високих температура.
Оптимизовање радног времена, како би се избегао рад на најјачем сунцу, може имати највећи утицај на здравље запослених. У топлим земљама попут Шпаније и Грчке већ постоји култура одмора током најтоплијег дела дана. У Шпанији се та пауза зове сијеста, то је време за ручак и одмор.
Индијско национално тело за управљање катастрофама такође је саветовало да се избегава напоран рад између 12.00 и 15.00 часова. Индивидуализовани, носиви сензори могли би бити користан алат за одређивање вероватноће топлотног напрезања. Стручњаци верују да би ова технологија могла бити посебно корисна у индустријама попут грађевинарства, рударства и пољопривреде.
Шире прихватање носивих сензора - који детектују топлоту - од стране запослених, послодаваца и здравствених радника, такође би помогло у превазилажењу "празнина у свести" које људи имају о топлоти и клими уопште.
