ДРЖАВА РЕШИЛА ДА ОДРЕШИ КЕСУ! Можете да добијете минимум 20.000 евра, а ово су услови које морате да испуњавате!
Многе ће обрадовати нова давања
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде 23. фебруара је расписало је позив за добијање ИПАРД средстава за изградњу објеката – хладњача, складишта, фарми, као и набавку садница и подизање засада воћа, пластеника, стакленика.
КРЕЋЕ ИСПЛАТА: Проверите своје рачуне! Овој групи грађана данас леже новац
УШТЕДИТЕ НОВАЦ: Овим стилом вожње можете много умањити потрошњу горива
ПОЧЕЛА ИСПЛАТА ФИНАНСИЈСКЕ ПОМОЋИ ДРЖАВЕ: Погледајте како до новца
У оквиру позива за Меру 1 - инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава - из ИПАРД 3 програма опредељених за ову годину, пољопривредници ће моћи да добију 41 милион евра, а могућност пријаве за добијање ових средстава биће отворена све до 24.маја.
Како објашњава министарка пољопривреде Јелена Танасковић, процедура за добијање ових средстава је масксимално упрошћена.
-Максимално је упрошћено и поједностављено аплицирање и максимално је убрзан рок у ком администрација треба да одговори. Идеја није да се то развлачи годинама, већ да се што пре потроши новац. Добили смо 288 милиона бесповратних средстава из ЕУ, 90 милиона је обезбедила држава. Пољопривредници имају на располагању 380 милиона евра и са оним делом учешћа који они треба да дају долазимо до инвестиције од 600 милиона евра - објашањава Танасковић.
Шта обухвата Мера 1 ИПАРД 3 програма?
Предмет овог Јавног позива су инвестиције у физичку имовину и прихватљиви трошкови у изградњу објекта, изградњу објекта са опремањем тог објекта, подизање новог или обнављање постојећег вишегодишњег производног засада воћа, подизање новог матичног засада виших фитосанитарних категорија садног материјала воћа, као новог матичног засада виших фитосанитарних категорија садног материјала грожђа. Инвестиије у набавку опреме, такође могу бити предмет овог јавног позива, али само у оквиру инвестиције у изградњу објеката, односно инвестиције у подизање вишегодишњих производних и матичних засада.
Обухваћени су сектори млека, меса, воћа, поврћа, житарица и индустријског биља, грожђа, јаја и рибарства.
По овом Јавном позиву опредељена су средства у износу од 4.809.728.000,39 динара. Висина подстицаја износи од 60 одсто до 75 одсто прихватљивих трошкова инвестиције, у зависности од тога да ли је подносилац млади пољопривредник, или произвођач сертификованих органских производа, да ли се пољопривредно газдинство налази у планинском подручју, или је инвестиција везана за управљање отпадом и отпадним водама, као и производњу и складиштење енергије из обновљивих извора.
Ко може да конкурише за ова средства?
За средства у оквиру ИПАРД III програма могу да конкуришу физичка лица, односно грађани Србије који имају пољопривредна газдинства, затим предузетници, задруга и правна лица, као и микро, мала и средња предузећа која имају активна пољопривредна газдинства.
Сектори који су у фокусу су житарице, уљарице и индустријско биље, потом воће и поврће, месо, млеко, јаја, грожђе и риба.
Оно што је занимљиво јесте да је акценат додатне подршке на ИПАРД III програм на особама млађим од 40 година, о чему је и сама министарка пољопривреде Јелена Танасковић неколико пута говорила.
- Пољопривредници треба да знају да могу да добију само више, никако мање. Млади су итекако препознати у ИПАРД-у приликом бодовања у смислу посебног додатка - истиче Танасковић.
Сви корисници морају бити уписани у Регистар пољопривредних газдинстава.
Колико је пара могуће добити?
Питање количине новца које једно пољопривредно газдинство може да добије једно од оних које највише занимају сваког пољопривредника који планира да конкурише за помоћ.
Према информацијама о пројекту, уз добру примпрему приликом конкурисања за Мере 1 из ИПАРД III пројекта за пољопривреду, могуће је остварити минимално 20.000 евра, а максимално million евра у оквиру једног јавног позива и до 2 милиона евра у оквиру програмског циклуса, што је, могло би се оценити, довољно добар разлог за детаљно бављење овом тематиком. Највиши повраћај који се може добити је 75 одсто прихватљиве вредности инвестиције.
Не само ИПАРД
Иако ИПАРД фондови важе за издашну помоћ пољопривредницима, Танасковић истиче да није само овај фонд доступан пољопривредницима, већ има и бројних других који би им помогли да унапреде свој посао.
- Што пре покренемо то и што пре дамо новац. пре ћемо завртети целу причу у вези са пољопривредом и то је супер ствар, јер то треба да се користи и намењено је малим и средњим пољопривредницима. И не само ИПАРД. Још увек је отворен конкурс конкурентне пољопривреде који је намењен малим прерађивачима, конкурс који они зову 50-40-10 где им држава бесповратно даје 50 одсто средстава, за 40 одсто им је обезбеђен кредит и њихово учешће је 10 одсто. У том тренутку могу да купе било шта од опреме или да се прошире и да на било који начин допуне своју прераду. У овом тренутку су у фокусу мали прерађивачи до 20.000 евра - говори Танасковић.
Према њеним речима, Србија има невероватан потенцијал да одржи конкурентност пољопривредних газдинстава који доприносе на територији наше земље.
- Држава се стално труди да они могу да се технолошки унапрађују да би могли да одрже конкурентност јер имамо основа за то, имамо невероватан потенцијал. Неке друге земље које се никада нису бавиле пољопривредом, сада покушавају да подигну пољопривреду и да се заштите у смислу хране, а ми који смо рођени на плодној земљи ћемо, без сумње, тек користити наше потенцијале - истиче министарка пољопривреде.
Како се бодује?
Систем бодовања приликом конкурисања за било која средства из различитих фондова уме да изазове главобољу онима који планирају да конкуришу, било да је у питању пољопривреда или неки други сектор.
Према систему бодовања у оквиру овог програма, највише поена могуће је добити уколико се пољопривредно газдинство власника који конкурише за инвестицију налази у подручијима са отежаним условима рада.
Следећи критеријум по којем се добија нешто мање поена јесу инвестиције у складиштење стајњака, третман и управљање отпадним водама. У истом бодовном нивоу јесу и инвестиције у производњу енергије из обновљивих извора.
Уколико сте сертификовани у органској производњи, или сте већ корисник Мере 4, али и уколико имате завршену средњу или вишу школу, или факултет из области пољопривреде или ветерине, такође ћете добити одређени број поента који ће вас потенцијално одвести до инвестиција уз помоћ којих ћете унапредити своје пољопривредно газдинство.
Ако сте физичко лице, млађе од 40 година, или сарађујете са научно-истраживачким организацијама акредитованим у Србији, или ако се инвестиција се односи на изградњу објекта такође сте ближи добијању средства из ИПАРД фондова.
На крају, поене је могуће добити и ако подносилац захтева још увек није регистрован као прималац ИПАРД подршке или ако је женског пола.
Колико се људи бави пољопривредом у Србији?
Од пољопривреде у Србији живи око 1,15 милиона људи, а на нешто више од четири милиона хектара земљорадњом и сточарством се бави 508.000 домаћинстава, показали су резултати прошлогодишњег Пописа пољопривреде.
Према последњем попису становништва, у Србији живи нешто мање од седам милиона људи. Математички посматрано, готово сваки шести становник наше земље живи од пољопривреде. С тим у вези, и више су него оправдане све инвестиције које држава, заједно са инвеститорима, спроводи у области пољопривреде.
У чему је предност ИПАРД фонда у односу на друге подстицаје у пољопривреди?
Овај свеукупно издашни фонд који ће помоћи пољопривредницима да унапреде своја газдинства има вишеструке предности.
Пре свега, пољопривредницима пружа финансијску подршку за инвестиције у модернизацију и унапређење њихових газдинстава, што може резултирати повећањем продуктивности и конкурентности на тржишту. Такође, програм подстиче развој домаће агроиндустрије и отвара нове могућности за пласман производа на домаћем и страном тржишту, али и доприноси подстицању економске активности.
Осим тога, једна од најбитнијих предности ИПАРД програма јесте: правна сигурност. Наиме, код других мера субвенционисања инвеститор сопственим средствима реализује инвестицију па онда аплицира за повраћај дела трошкова. Овде нема икаквих гаранција да ће захтев бити успешан и да ће се уопште добити део уложеног новца назад.
Код ИПАРД програма ствари функционишу тако што инвеститор прво аплицира, па онда тек након одобравања пројекта од стране ИПАРД агенције креће са реализујом инвестиције. Ово доноси висок ниво правне сигурности да ће бити извршен повраћај дела инвестиције јер се од државе добије "папир" – решење о одобравању пројекта за ИПАРД подстицај. Овим решењем се инвеститору гарантује повраћај већег дела уложених средстава. Од јавних позива у 2021. години, инвеститор у тренутку одобрења ИПАРД подстицаја не добија "само папир" већ има могућност да авансно (пре почетка реализације инвестиције) добије и до 50 одсто затражене субвенције.
Савет за пољопривреднике који конкуришу
ИПАРД пројекти важе за сложеније, будући да да подразумевају израду пословног плана, спровођење процедуре прикупљања понуда добављача и извођача радова, као и грађевинске дозволе ако је о изградњи објеката реч, стога је неопходно на време кренути са припремама.
Ипак, пољопривредници не треба да страхују од ове процедуре, саветују из Управе за аграрна плаћања. Како истичу, потребно је добро се информисати о условима, паметно одабрати форму подршке и до детаља, дугорочно испланирати своју инвестицију.
- ИПАРД програм се спроводи у складу са јасно дефинисаним условима и успостављеним процедурама које су одобрене од стране ЕК, као и у складу са законским регулативама наше земље. На први поглед та правила делују строго, али су транспарентна, јасна и што је најважније предвидљива. Наши пољопривредници не треба да страхују од тога - нека се добро информишу о условима, паметно одабру форму подршке и до детаља, дугорочно испланирају своју инвестицију. Управа за аграрна плаћања им стоји на располагању за све информације. Такође, за подршку се могу обратити пољопривредним стручним службама - кажу из ове институције.
Према њиховим решима, Министартво пољопривреде, шумарства и водопривреде ће наставити да улаже велике напоре како би средства из ИПАРД фонда доспела до крајњих корисника и како се постигао циљ и сврха ИПАРД програма.
- То је подршка подршка пољопривредним произвођачима и прерађивачима, као и становништву руралних подручја у Републици Србији, да постепено повећавају своје капацитете и потенцијале, али и модернизују и унапреде продуктивност сектора пољопривредне производње и прераде - ојашњавају они
Подсетимо, напредном периоду пољопривреднике очекују и Мере 3, 7 и 1 које ће obuhvattati другачији тип помоћи за газдинства.
Извор: Србија Данас/Курир/Пренео: И.С.
