Еколошка такса за нове инвестиције у Србији: Промене посебних токова отпада у нашој земљи
Упозорено је да еколошка такса у овом тренутку ствара велики трошак.
Представници репрезентативних компанија у области гумарске и хемијске индустрије, пиротског "Тигра", крушевачког "Trajala" (Trayal), "Купертајерса" (Цоопер Tyres анд rubber), "Еликсира" Прахово, "Еликсира Energy", "Балкан прогреса", "Купер стандарда" (Цоопер Стандард) и "Гума центра" сагласили су се о неопходности промене посебних токова отпада у Србији, како би постао транспарентан, ефикасан и инвестициони.
НЕЗАБЕЛЕЖЕНА СИТУАЦИЈА ТУРИСТИЧКИХ АГЕНЦИЈА У СРБИЈИ: Познато кад ће се решити проблем са осигурањем
ЗАШТО ПОСТОЈЕ ДВЕ ФОРМЕ ЛИСТА НЕПОКРЕТНОСТИ? Јавнобележничка комора нелегално издаје свој ЛИСТ
НАПРАВИЛИ СИСТЕМ НА КОЈЕМ НАМ ЗАВИДЕ ДРУГЕ ЗЕМЉЕ: Шарчевић о организацији наставе у време короне
На стручном скупу о одговорности произвођача према животној средини када је у питању третман отпада у организацији Удружења за хемијску, гумарску индустрију и индустрију неметала и Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије, и у сарадњи са компанијом "Трајал" на Јастрепцу, представници компанија указали су на недостатке постојећег законског решења које се примењује већ 10 година, посебно када је у питању висина еколошке накнаде коју плаћа произвођач.
Упозорено је да еколошка такса у овом тренутку ствара велики трошак, јер у цени појединих производа учествује и до 6 процената, као и да се део новца од таксе не враћа у рециклажну индустрију већ завршава у сивој зони. Нови систем треба да буде једнако обавезујућ за све учеснике на тржишту Србије, а новац прикупљен од еколошке таксе требало би да буде коришћен за нове инвестиције и модернизацију технологија.
Ефикаснији, инвестициони систем управљања отпадом, омогућио би да у продуженом веку производа, само од отпадне гуме, на пример, настане стотину нових производа. На тај начин, у индустријској симбиози, отпад великих индустрија постаје сировина за мале бизнисе у гумарској индустрији, каже Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију ПКС.
Гумарска индустрија Србије, која има веома висок развојни потенцијал и окупља водеће извознике, новим кинеским и и јапанским инвестицијама компаније "Шандонг Линглонг" (Схандонг Линглонг Тире) и "Тојо tajers" (Toyo Тирес), али и ширењем производње домаћих произвођача, премашиће један одсто учешћа у укупној светској производњи пнеуматика у свету.
- Компаније су спремне да инвестицијама подрже реализацију решења заснованих на принципима циркуларне економије како би се гума као сировина вратила у производњу - истакао је Драган Стевановић, секретар Удружења за хемијску, гумарску индустрију и индустрију неметала ПКС.
- Отворено је и питање продужене одговорности произвођача за производ који употребе постаје отпад, такозване шеме колективних оператера. Колективни оператер, а према једном од модела то је компанија у власништву индустрије, бавио би се организацијом система сакупљања гума и повезивањем учесника на тржишту, решио проблем контроле третиране гуме, отпада који рециклери не желе да преузму јер не виде свој интерес, смањио трошкове произвођачима и омогућио већу новостворену вредност - рекао је директор "Гумацентра" Александар Пикула.
У Србији се годишње генерише око 1000 тона отпада само од батерија, а не постоји сакупљање те врсте отпада. Озбиљан проблем представља третман опасног отпада, и стога је у новој деценији, 2020-2030, неопходно направити стратешке промене у увођењу модела продужене одговорности произвођача и нове одговорности за штету учињену према животној средини.
Став ресорног министарства је да су неопходне инвестиције, али и добра решења за што квалитетнији редизајн постојећих законских решења, пре свега, Закона о амбалажи и амбалажном отпаду и Закона о управљању отпадом из 2016. године, у складу са европским прописима. Циљ је решавање изазова третмана индустријског отпада и веће коришћење нуспроизвода за нову производњу.
Учесницима скупа "Увођење модела продужене одговорности произвођача и колективног оператера у гумарској индустрији" међународни експерт путем видео линка представио је и решења третмана отпадних гума "Мишелина" у Мађарској, а било је речи и о чешком, словачком и словеначком моделу.
