Ево шта се дешава са дуговањима према банци након нечије смрти

Неретко се пута десило да када нам неко умре, да је многе после те ужасне чињенице и периода пребољевања, "запљуснула" друга непријатна чињеница - а то је да је покојник имао неизмирена дуговања према банци. Наравно, што су већа дуговања остала иза њега, већа је главобоља. Ипак, није све тако црно...

Два начина рачунања времена: Један знате, други ће вам ПРОМЕНИТИ ЖИВОТ!

Трошимо готово пет пута више струје од европског просека

Наиме, нечије дугове, било да је то прекорачење дозвољеног минуса, мањи или већи кредит или нешто треће, наследници не преузимају "по дифолту", већ само ако, како објашњава Дејан Гавриловић из удружења потрошача "Ефектива", и наследи нешто од свог покојног родитеља, рођака, пријатеља...

- Наследник имовине наслеђује и дугове у висини наслеђене имовине. Ако наследнику не остане ништа од имовине иза покојника, није у обавези ништа да плати. Међутим, банке неосновано плаше људе у покушају да наплате дуг од сродника - каже Гавриловић.

Ово су потврдили у Народној банци Србије (НБС) где се позивају на Закон о наслеђивању.

- Уколико корисник кредита (оставилац) није за живота на други начин обезбедио отплату кредита, његова права и обавезе из уговора о кредиту прелазе на његове наследнике. Законом о наслеђивању прописана је обавеза наследника да одговара за дугове оставиоца. Заоставштину оставиоца чине имовинска права и обавезе. Наслеђују се, дакле, не само имовинска права већ и обавезе, у конкретном случају – дуг по кредиту. У тренутку смрти корисника кредита његова целокупна заоставштина прелази по сили закона на наследнике - стоји у образложењу НБС.

Прихватање наследства аутоматски подразумева и прихватање обавеза, односно дуговања, али само до висине вредности наслеђене имовине, додају у банци. Уколико има више наследника, они солидарно одговарају за наслеђене дугове, сваки до висине вредности свог наследног дела, без обзира на то да ли је извршена деоба наследства. Ако је деоба наслеђене имовине извршена, дугови међу наследницима деле се сразмерно њиховим наследним деловима.

Све ово се односи на оне дужнике који приликом закључења уговора с банком нису обезбедили отплату кредита нпр. полисом животног осигурања или неком другом врстом осигурања које, између осталог, могу да покрију и смртни случај.

Код наслеђивања обавеза по основу кредита обезбеђеног хипотеком банка има на располагању средство обезбеђења – заложно право на непокретности.

У случају да након смрти корисника кредита наследници не отплаћују уредно и у потпуности дуг по кредиту, банка је овлашћена да наплату потраживања по кредиту оствари продајом заложене непокретности. Централна банка саветује грађане који су наследници непокретности под хипотеком да наставе са измирењем редовних обавеза по кредиту како не би дошли у ситуацију да банка целокупно дуговање прогласи доспелим и прода непокретност.

Када наступи смртни случај корисника кредита, потребно је што пре обавестити банку о догађају ради договора у вези с даљом отплатом кредита.

Уколико доспело дуговање по кредиту не буде измирено, банка има право да на доспели дуг обрачуна затезну каматну стопу, што наследнике кредита излаже додатном трошку. Како до тога не би дошло, наследник или наследници имовине корисника треба да контактирају банку и потпишу уговор о приступању дугу. Након преузимања обавеза по кредиту, корисници могу да изврше превремену отплату кредита или да, уз договор с банком, наставе с редовним измирењем доспелих обавеза до предвиђеног рока отплате.