Фејсбук СРУШИО Вол стрит

Вол стрит је понедељак завршио минусом, под утицајем пада цена деоница "Фејсбука" због откривања манипулације личним подацима на тој друштвеној мрежи.

То је на Њујоршкој берзи погодило цео сектор технологије, јавила је новинска агенција АФП. 

По завршним резултатима, водећи индекс, "Дау Џонс индастриал авериџ", изгубио је 1,35 одсто, или 335,6 поена, спустивши се на 24.610,91 поен. 

"Насдак", индекс махом технолошких фирми, пао је за 1,84 одсто, или 137,74 поена, на 7.344,24 поена. 

Шири индекс "С и П 500" пао је за 1,42 одсто, или 39,09 поена, на 2.712,92 поена. 

Деоница "Фејсбука" је у понедељак изгубила на вредности 6,77 одсто и сишла на 172,56 долара, те је од почетка фебруара укупно изгубила више од 10 одсто. Открило се да је личне податке милиона корисника користила једна компанија повезана с председничком кампањом Доналда Трумпа, што би, кажу стручњаци, могла угрозити економски модел Фејсбука. 

"Последица (ових открића) је отварање дебате о прикупљању и коришћењу података уопште", рекао је Шон Крус из "ТД Америтрејд", преноси АФП. 

Од половине јуна ОБАВЕЗНЕ НОВЕ декларације на храни: Ево шта ће морати да садрже

- Данас је Facebook усред олује, али нема сумње да ће ова дебата утицати на друге гиганте технологије који користе приватне податке, посебно ако имамо у виду промене у прописима -  рекао је он. 

Технолошки сектор у целини је погођен, те је деоница матичне компаније Гугла "Алфабет" пала за 3,03 одсто, а "Амазона" за 1,70 процената. 

Технолошке акције груписане у оквиру "С и П 500" изгубиле су 2,11 одсто, што је далеко највећи пад међу 11 сектора који чине тај свеобухватни индекс. 

Трговци су на Вол стриту у понедељак заузели став и уочи дводневног састанка америчке централне банке (Фед), током којег се очекује повећање каматне стопе око четвртине процента од 1,5 на 1,75 одсто. 

Фед би могао подићи прогнозу раста, инфлације и просечне изгледе пораста камате ове године. 

НАОРУЖАЈТЕ СЕ СТРПЉЕЊЕМ: Шта вам је све потребно од документа за стамбени кредит

Тржиште обвезница у понедељак је било мирно: принос десетогодишњих државних обвезница САД порастао је благо са 2,845 одсто у петак на 2,852 одсто у понедељак, а обвезница на 30 година са 3,077 одсто крајем прошле седмице на 3,090 одсто у понедељак. 

Новинска агнеција АП преноси да је америчка сирова нафта појефитинила за 28 центи, на 62,06 долара за барел у Њујорку. Нафта типа "Брент" која се користи за утврђивање међународних цена, појефтинила је у Лондону за 16 центи, на 66,05 долара за барел. 

Злато је поскупело за 5,50 долара, на 1.317,80 за унцу. Сребро је поскупело за пет центи, на 16,33 долара за унцу. Бакар је појефитнио за два цента, на 3,08 долара за фунту. Индекс Токијске брзе "Никеи 225" је изгубио 0,9 одсто вредности, а индекс Берзе у Хонг Конгу "Ханг Сенг" ман од 0,1 одсто. Индекс Берзе у Сеолу "Коспи" је изгубио 0,8 одсто вредности. Долар је склизнуо са 106,10 јена на 105,97. Евро је порастао са 1,2284 долара на 1,.2357, закључује АП.