Гугл и Мета на удару Европске комисије? Истрага у току, затражено је да се предају опсежни подаци

Истрага ЕУ комисије, која носи интерни кодни назив “Тангерине Owl”, фокусирана је на начин на који су Google-ovi запослени наводно саветовали Мети како да заобиђе Google-ova правила оглашавања усмерена ка малолетницима. Недавно су званичници Европске комисије затражили од Алпхабета, Google-ove матичне компаније, да достави опсежне податке, укључујући презентације, интерну комуникацију и електронску пошту у вези с тим оглашивачким кампањама.

Истрага је открила да је кампања циљала кориснике категорисане као “непознати”, групу коју претежно чине особе млађе од 18 година. Упркос Google-ovoj забрани персонализације огласа за тинејџере, партнерство је омогућило циљано оглашавање намењено овом узрасту.

Иницијатива је прво покренута као пилот пројекат кроз Спарк Foundry, подружницу француске оглашивачке компаније Публицис у Канади. Кампања је затим почетком ове године проширена на САД, с плановима за глобално лансирање и проширење на друге Мета апликације, укључујући Facebook. Међутим, након писања Финанциал Тимеса пројект је отказан.

Након истраге ФТ-а у августу, Google се нагло повукао. Компанија је забранила демографско циљање “непознате” групе корисника, почела је да истражује одговорности унутар компаније у вези с оглашавањем и организовала је виртуелне састанке за оглашивачке тимове како би расправљали о правилима оглашавања.

Google и Мета – све већи регулаторни проблеми

Мета (Фацебоок) се бори с озбиљним питањима о безбедности деце на својим платформама, што је кулминирало појављивањем Марка Закерберга пред америчким Конгресом у јануару 2024. године, где се лично извинио породицама чија су деца постала жртве злостављања на друштвеним мрежама његове компаније.

Истовремено, Google (Алпхабет) води битку на неколико правних фронтова, а већ је изгубио две значајне антимонополске тужбе у вези са њиховом продавницом апликација и системом претраживања. Ситуација за Google постаје још сложенија јер америчко Министарство правосуђа тражи радикалне мере – желе да их присиле на продају Chrome веб прегледача и дељење више података о корисничком претраживању и оглашавању, све с циљем разбијања њиховог незаконитог монопола.

Трећи велики правни проблем за Google односи се на њихов систем дигиталног оглашавања, који контролише аутоматско тржиште за куповину, продају и постављање видео и сликовних огласа на Интернету.

Након што је суд у Вирџинији саслушао завршне аргументе у овом предмету, очекује се да ће судија донети пресуду до краја 2024. године, што би могло да има далекосежне последице за будућност дигиталног оглашавања.

Србија Данас/Курир