ХРВАТСКА СВЕ ЗАДУЖЕНИЈА, А СРБИЈА НА СТАБИЛНОМ НИВОУ: Како је корона вирус утицао на економију две државе?
Јавни дуг Србије остао је на раније пројектованом нивоу, упркос пандемији корона вируса.
Јавни дуг Хрватске је крајем септембра 2020. износио 325,2 милијарде куна (46,58 милијарди евра), што је за 11,2 одсто више него на крају 2019.
Раст јавног дуга је углавном последица повећаних јавних издатака због борбе с пандемијом ковид-19. У односу на крај 2019. године, хрватски јавни дуг је у септембару 2020. био већи за 32,8 милијарди куна (4,33 милијарде евра), а у односу на август већи за 462,8 милиона куна (61,21 милиона евра), или за 0,1 одсто.
СТИГЛА ПОМОЋ И ЗА КОМШИЈЕ: Шта подразумева нови пакет мера који је донет у Црној Гори?
"СРБИЈА ЋЕ НАСТАВИТИ ДА ПРИВЛАЧИ СТРАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ" Шта ће нови пакет помоћи донети нашој земљи?
АМЕРИКА У НАЈВЕЋОЈ РЕЦЕСИЈИ ОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА: Корона докрајчила угоститељство и авио-саобраћај
И поред кризе коју је изазвала пандемија коронавируса у целом свету, у Србији учешће јавног дуга општег нивоа државе у БДП-у остаје на раније пројектованом нивоу, испод 60 одсто.
Захваљујући мерама фискалне консолидације, Србија је 2016. успела да преокрене растућу путању кретања јавног дуга, који је наставио да пада све до појаве пандемије коронавируса.
У 2016. години долази до пада учешћа јавног дуга у БДП за 2,3 п.п. - са 70 одсто БДП-а колико је износило на крају 2015. године на 67,7 одсто на крају 2016.
Током 2017. долази до још значајнијег пада на 57,8 одсто БДП, односно за нешто мање од 10 п.п.
Тренд је настављен и током 2018. када удео јавног дуга у БДП пада за додатних 4,2 п.п односно на 53,6 одсто БДП док се на крају 2019. учешће јавног дуга у БДП додатно смањује за 1,6 п.п и износи 52 одсто БДП-а.
Појавом пандемије коронавируса, јавила се потреба да се финансирају мере подршке привреди и грађанима како би се смањио утицај кризе, те од априла 2020. долази до раста јавног дуга Србије који је на крају децембра 2020. године износио 26,7 милијарде евра, што је за 2,7 милијарде евра више него на крају 2019. године.
Захваљујући мудрој економској политици, Србија је средства прикупљена емисијом еврообвезница искористила делом као помоћ за финансирање борбе против коронавируса, делом за превремену отплату старих доларских скупих дугова, док ће један део средстава бити искоришћен за сервисирање јавног дуга и у овој години.
У првом кварталу 2020. Србија је успела да изврши и превремени откуп раније емитованих државних хартија од вредности на домаћем тржишту када је откупила државне обвезнице деноминоване у динарима са високим купонским стопама у износу од 10,2 милијарде динара.
Превременим отплатама, како доларских обвезница средствима нове емисије, тако и скупих динарских обвезница, и у време кризе са којом и много веће и богатије земље не могу да изађу на крај, учешће јавног дуга општег нивоа државе у БДП-у Србије остаје испод 60 одсто.
Тако је крајем 2020. Србија успешно реализовала прву хеџинг трансакцију и, у складу са најбољом међународном праксом активног управљања јавним дугом, и у време кризе успела да смањи изложеност валутном ризику.
Учешће доларског дуга у укупном портфолију јавног дуга на крају децембра износило је 13, 2 одсто у односу на крај 2019. године када је учешће доларског дуга износило више од 20 одсто, док на крају 2016. године учешће долара износило невероватних 33,9 одсто.
