ХРВАТСКИ ЈАВНИ ДУГ СКАЧЕ НА ВИШЕ ОД 90 ОДСТО БДП-а: У пандемију ушла као најзадуженија земља
Јавни дуг Хрватске скочиће на 90 одсто бруто домаћег производа чак и ако се криза у вези са корона вирусом заврши за три месеца.
У тексту, који преноси портал Сеебиз, наводи се да је Хрватска у пандемију улетела као најзадуженија земља у транзицији, са нивоом дуга од приближно 73 одсто, што је позиционира на високо девето место по задужености држава унутар ЕУ.
Слично као Хрватска стоје једино Мађарска и Словенија чији јавни дуг износи око 70 одсто, док далеко успешнија Чешка има само 32 одсто дуга, мерено уделом у БДП-у, Словачка 50 одсто, а најмање задужена европска држава Естонија само осам процената, према писању хрватског листа.
Увек уз свој народ кад је најтеже: Оно што су урадили волонтери Меридиана је за АПЛАУЗ!
ШТА ЋЕ БИТИ СА ДРЖАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА: Председник представио ПЛАН - КРЕЋЕ СЕ СА ВЕЛИКОМ ПРОМЕНОМ
ПЛАТА У ДВА ДЕЛА: Познато како ће тачно послодавци исплаћивати раднике у наредна три месеца
На врху ЕУ лествице је, како се додаје, стари болесник, Грчка, са 180 посто јавног дуга, следи Италија са 135, Португалија са 122, Белгија, Француска и Шпанија са око 100 процената, што ће се већ ове године знатно погоршати.
Ових дана често помињана Шведска која има само 39 посто јавног дуга.
-У епидемији короне, првој су Италији стигли на наплату стари греси, па је једно време принос на њене десетогодишње обвезнице пробио ниво од три одсто. Тек након снажне интервенције Европске централне банке и масовног откупа јавног дуга приноси на италијански дуг спустили су се ове недеље на око 1,8 одсто- наводи лист.
У односу на референтне немачке обвезнице, разлика је око 2,2 процентна поена, па аналитичари процењују да ће већ ове године италијански јавни дуг скочити на 150 одсто БДП-а, шпански на 108 посто, португалски на 128 процената, док ће немачки јавни дуг, који стартује са готово идеалних 62 одсто, једва порасти на 63 процента.
Брзина раста дуга неће зависити само од масовности фискалних интервенција у доба кризе него и од камата на нова задужења. Ових дана Хрватска је своје прве корона кредитне линије реализовала с банкама, а министар финансија Здравко Марић избегава да да прецизан одговор по којој је цени закључена та трансакција, наводи Вечерњи.
Жељко Ловринчевић са загребачког Економског института сматра да ће у најповољнијем сценарију хрватски јавни дуг догурати на 90 одсто БДП-а и то у случају да криза заврши за три месеца. Кривуља раста хрватског јавног дуга била би стрмија него у Италији.