Српска економија се убрзано опоравља: Забележен најбољи резултат од свих европских земаља!
Народна банка Србије очекује да ће већ током трећег квартала бити надокнађен велики део пада привредне активности из другог тромесечја и да ће пуни економски опоравак уследити до краја године или најкасније у првом кварталу следеће године - навела је гувернерка НБС.
- Очекујемо да се ове године бруто друштвени производ Србије реално смањи за свега 1,5 одсто а да следеће године забележимо раст од око шест одсто - написала је гувернерка и оценила да ако Србија оствари овакав резултат постоји велика могућност да ово буде најбољи резултат од свих европских земаља.
ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА ЗА СВЕ ХЕРОЈЕ: Аустрија донела нови колективни споразум о повишицама
КОРОНА ЈАКО УДАРИЛА НА ЕВРОПСКУ ЕКОНОМИЈУ: У комшилуку откази пљуште, Србија се и даље добро држи
ШТА ЋЕ БИТИ СА СРПСКОМ ЕКОНОМИЈОМ НАКОН ТРЕЋЕГ ТАЛАСА? "Наша привреда је здравија од Хрватске, мере у случају нужде"
Објашњавајући улогу централне банке у претходним годинама, истакла је да је кључна улога била постизање, а затим и очување ценовне и финансијске стабилности.
У прилог томе навела је да је инфлација са двоцифрених нивоа сведена на ниво упоредив са европским земљама и током претходних седам година очувана на нивоу од око 2 процента.
Држањем инфлације под контролом смањени су трошкови финансирања привреде, државе и становништва.
Ниска инфлација и поверење у НБС су, како пише Јоргованка Табаковиц, омогућили ублажавање монетарне политике па је референтна каматна стопа смањена за 10,5 процентних поена, са 11,75 одсто у мају 2013. на 1,25 одсто, што је њен најнижи ниво у резиму циљања инфлације.
"Знатно нижим каматним стопама повећан је расположиви доходак привреде и грађана и подржана кредитна активност, што је подстакло инвестиције, економску активност и запосленост“, навела је гувернерка Јоргованка Табаковић.
Истакла је и да и је сачувана финансијска стабилност, а наслеђе проблематичних кредита решено на системски начин.
Тако је на крају јула њихово учешће спуштено на 3,6 одсто, што је за 18,6 процентних поена ниже него када је усвојена Стратегија за решавање проблематичних кредита 2015. године.
Гувернерка наводи и да упркос светској економској кризи и неизвесности изазваној корона вирусом, штедња у Србији наставља да расте.
То, према њеној оцени, указује на наставак поверења становништва у стабилност и сигурност домаћег финансијског система.
Србија је спровођењем реформи, у чему је, како наводи гувернерка, битан допринос својом монетарном политиком дала и НБС, постала привлачна за инвеститоре.
О томе да је наша земља атрактивна за улагања говори и податак да је 2019. године Србија привукла око 60 одсто свих страних директних инвестиција на Западном Балкану, односно више од свих других земаља заједно.
- Нето прилив страних директних инвестиција у прошлој години био је 3,6 милијарди евра, што је рекордан ниво који је Србија икада привукла - навела је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
