Још један покушај да се уништи Комерцијална банка: Филијала Ниш забележила највеће губитке
Након жалби радника и након што је Вишем јавном тужилаштву достављена пријава покренута је истрага како би се утврдило да ли је било малверзација у Филијали Ниш Комерцијалне банке
У јануару 2017. године, Извршни одбор Комерцијалне банке ад Београд, добио је анонимно писмо о малверзацијама у Филијали Ниш. У том писму наведено је да је бивша директорка Филијале Ниш, Слађана Бацковић и њен тадашњи заменик, који је од 2010. директор Филијале Ниш, Зоран Митић, одобрили кредите фирмама али без адекватних гаранција да ће им се новац вратити. У том писму, Бацковић и Митић, су оптужени да су све радили из личне материјалне користи. Такође, у писму је наведено 36 фирми које су узимале кредите, као и износи дуговања, али и подаци о томе да ли је банка имала гаранције у виду колатерала на основу којих је могла да да кредит.
Комерцијалној банци, такође, је 2017. године достављен захтев МУП-а да достави извештај ревизије и изјашњење о малверзацијама у Филијали Ниш. Основа за достављање Захтева је пријава која је достављена Вишем јавном тужилаштву, а у којој је било наведено да су Слађана Бацковић и Зоран Митић, извршили кривична дела тако што су одобравали кредите без основа и гаранција.
Како би дали одговоре МУП, Комерцијална банка покреће ванредну ревизију где испитују како је Филијала Ниш управљала кредитима у периоду од 2007. до 2013. године. Тада је извршена унутрашња ревизија 55 одобрених кредита и утврђено је да су преостала потраживања Комерцијалне банке износила 12,56 милиона евра, а да је износ пуштеног кредита заједно са издатим гаранцијама 17,96 милиона евра.
Том приликом је утврђено да је чак 33 кредита Филијала Ниш одобрила самостално и да је њихов износ био 2,44 милиона евра. Такође, утврђено је да је 21 кредит одобрио Велики кредитни одбор и Извршни одбор Комерцијалне банке у износу од 10,12 милиона. То би даље значило да је руководство Комерцијалне банке, односно Извршни и Велики одбор морао да буде упознат са тиме како се пословало у оквиру Филијале Ниш.
Запослени у Филијали Ниш, након разоткривања малверзација обратили су се писмом тадашњем директору Извршног одбора Комерцијалне банке Александру Пикеру. У наведеном писму, они су се пожалили на рад Дејана Тешића који је био задужен да предузме одређене мере у тој Филијали због малверзација. Радници су се том приликом пожалили Пикеру на то што их је Тешић размнестио по Филијалама удаљеним од Ниша по 60-70 километара, а такође и да је проблем у томе што су најстручнији и најквалитетнији кадрови пребачени на најниже радне позиције.
Утврђено је, да је између 2010. и 2016. године банка имала кредите за које се испоставило да су ненаплативи. Према подацима Сектора за управљање ризицима испоставило се да је број тих ненаплативих кредита био изузетно велики и скоро 50 процената и да је Филијала Ниш предњачила над другим филијалима када је висина НПЛ-ова у питању.
Овом ревизијом утврђене су неправилности, нерегуларности, непоштовање процедура од стране руководства Филијале Ниш, које су утицале на то да се Комерцијална банка доведе до високог нивоа кредитног ризика и финансијског губитка Банке.
Утврђено је да је руководство Филијале Ниш одобравало пласмане који су већег износа, него што су смели да одобре, а без претходне консултације са Сектором анализе кредитног ризика, Великим кредитним одбором банке и Извршног одбора. Ревизијом је утврђено да за 8 клијената, а 15 одобрених кредита Кредитни одбор Филијале Ниш није имао надлежност за њихово одобравање. Утврђено је да су средстава обезбеђења убрзано губила вредност након одобравања кредита. Такође, утврђено је да за 4 клијента нису искористила средства у складу са наменом за коју су одобрени.
На приложеном инфографику можете видети проценат НПЛ-ова који је у нашој земљи за разлику од других земаља региона на највишем нивоу.
Економиста Љубомир Мажар објашњава да су управо због оваквих ствари, које се дешавају у Комерцијалној банци, пропале друге банке државе Србије попут Универзал банке, Агробанке, Привредне банке Београд. Он наводи да је до пропадање тих банака довело, не само НПЛ-ови већ и кредити који су склапани, а за које се знало да неће бити враћени.
- Велике државне банке су пропале не само због НПЛ-ова, већ и због других кредита за које је било јасно да код њих нема никакве перспективе враћања и онда су то банке морале да отпишу и региструју губитке, а на тај начин су губиле свој капитал. То је још опаснија свтар од НПЛ-ова.
Мађар даље наводи да банке не смеју себи дозволити да имају и минимум НПЛ-ова, те да то значи да банка не послује у складу са добром банкарском праксом.
- Уколико у некој филијали имамо проценат НПЛ-ова скоро 50 одсто, то значи да банка не ради добро, јер тих 50 одсто се није појавило преко ноћи него је то резултат једног процеса, једног кумулативног процеса који је морао дуже да траје. Према томе банка је могла много раније да примети такву тенденцију и да предузме мере спречавања. Јер такви подаци говоре да је то убитачно за банку. Банка није радила у складу са банкарским стандардима који су меродавни у читавом свету. Банка је одступила од добре банкарске праксе.
Из Народне Банке Србије кажу да када је проценат НПЛ-ова виши од 50 одсто у некој филијали банака без сумње доводи у питање квалитет кредитног процеса:
"Без сумње доводи у питање квалитет кредитног процеса и контроле ризика у таквој филијали (банци) и указује на недовољно опрезан приступ код одобравања пласмана", рекли су нам из НБС-а.
На питање да ли су због НПЛ-ова пропале банке попут Универзал банке, Агробанке, Привредне банке Београд и других јаких државних банака, из НБС-а кажу:
"Иако се у тренутку делиценцирања разликовала финансијска позиција банака које су у претходним годинама изгубиле дозволу за рад, заједничка свима била је висока изложеност кредитном ризику, односно висок ниво кредитних губитака".
Након оваквих малверзација у Филијали Ниш Комерцијалне банке, поставља се питање да ли је циљ давања ових кредита био део покушаја да се системски уништи још једна државна банка? Коме у прилог би ишло ослабљивање Комерцијалне банке? Коме је било у интересу да се ослаби банка у државном влашништву и да ли је ово био покушај да се Комерцијална банка ослаби довољно да би се продала тајкунима јефтино?
Званичан оговор Комерцијалне банке на наша питања нисмо добили до објављивања овог текста. Такође нисмо добили ни одговор од бивше директорке Филијале Ниш, Слађана Бацковић и њеног тадашњег заменика Зорана Митића, нити Дејана Тешића.