Како ЕУ пуни свој буџет? Главни извор прихода нису државе чланице
Од када су 2017. укинуте дажбине на шећер, царинске дажбине на увоз из земаља ван Европске уније остале су једини традиционални извор прихода за буџет ЕУ.
Још 1970. године, Одлука Савета 70/243 омогућила је ЕУ да почне са прикупљањем сопствених прихода, уместо да се ослања искључиво на доприносе држава чланица. Први сопствени ресурси укључивали су дажбине на пољопривредне производе, царинске дажбине и средства заснована на порезу на додату вредност (ПДВ).
Царинске дажбине се називају Традиционалним сопственим изворима (ТОР) јер су од почетка биле директан извор прихода за ЕУ буџет. То их разликује од ПДВ-а и националних доприноса, које државе чланице преносе у буџет ЕУ.
Ове дажбине настају као део трговинских и комерцијалних политика.Наплаћују се на увоз производа из земаља које нису чланице ЕУ, по стопама које су утврђене у Заједничкој царинској тарифи.
Како то функционише?
Државе чланице су задужене за прикупљање царинских дажбина према правилима које је поставио Савет ЕУ. То значи да свака држава мора да има добар систем контроле како би осигурала да њене царинске службе раде свој посао како треба.
У периоду од 2021. до 2027. године, државе чланице задржавају 25 одсто од укупно прикупљених царинских дажбина. Тај проценат им помаже да покрију трошкове прикупљања, али и да их мотивише да се потруде и наплате сав новац који је потребан.
Плаћања
Прикупљени новац се доставља Комисији сваког месеца, два месеца након што је право на наплату утврђено. Државе чланице обавештавају Комисију колико су прикупиле кроз детаљан извештај. Ако нека држава касни са уплатом, мора да плати камату на кашњење.
Контроле
Комисија стално комуницира са државама чланицама како би се осигурала правилна наплата ТОР у складу са законима ЕУ о царинама. Државе чланице морају да поштују финансијска правила која су постављена како би све било транспарентно и тачно. Ако нека држава направи административну грешку и изгуби део новца, она је одговорна да тај новац надокнади.
Порез на додату вредност (ПДВ)
Иако то није прмаран начин на који се пуни буџет ЕУ, јесте веома важна ставка. Још давне 1970. године, ЕУ је одлучила да користи ПДВ као један од начина за скупљање новца за заједничке потребе. Идеја је била једноставна – свака земља убира ПДВ од својих грађана, а онда део тог новца прослеђује ЕУ.
Како се раније обрачунавао ПДВ за ЕУ?
Свака земља је морала да израчуна колико ПДВ-а је укупно сакупила у години и да то подели са просечном стопом ПДВ-а која се користила у тој земљи. Ово је било компликовано, јер су различите ствари могле имати различите порезе – рецимо, храна би имала нижи ПДВ, а луксузне ствари виши. Због тога су морали да праве додатне корекције како би све било поштено.
Шта се променило од 2021. године?
Да би све било лакше, ЕУ је одлучила да поједностави правила. Сада свака земља користи просечну стопу ПДВ-а из 2016. године за обрачун, и то остаје исто до 2027. Такође, основица ПДВ-а за ЕУ не може бити већа од пола укупног богатства (бруто националног дохотка) те земље, како би се избегло да сиромашније земље плаћају више него што је фер.
На крају, ЕУ узима само мали део ПДВ-а – 0,3% од израчунате основице сваке земље.
Зашто је то важно?
Циљ ових правила је да свака земља праведно доприноси заједничком буџету ЕУ. Стручњаци из ЕУ проверавају податке сваке земље како би били сигурни да је све тачно и да свака земља плаћа онолико колико треба. Тај новац се онда користи за пројекте који помажу свим грађанима ЕУ – било да се граде путеви, улаже у екологију или помаже сиромашнијим регијама.
Извор: ЕУправо Зато