Како спречити ОДЛИВ ЉУДИ и шта чека Србију до 2030. године? Потпуно неочекивано!
Како ће изгледати структура радне снаге у Србији, и које су "хитне мере" које наша држава може да предуземе, с обзиром на податак да ће половина свих мануелних послова на свету нестати до 2030. године? - нека су од питања на које ће се тражити одговор на панелу, "Људски ресурси: Кочница или прилика за рабустан раст", на предстојећем Копаоник Бизнис форуму.
- Када је реч о образовању у Србији, истраживања говоре да једна трећина новозапослених који су завршили факултет, ради посао који заправо није у складу са струком за коју су се школовали. Половина њих ради на пословима који су виши или нижи од њиховог нивоа образовања - каже председница Управног одбора организације "Достигнућа младих у Србији" Светлана Кисић и наводи податак да сваке године, од укупног броја студената, 50 посто њих упише факултете друштвеног усмерења:
- А управо је 65 процената оних који су на евиденцији незапослених, са тих факултета - каже Кисић.
Сутра истичу највећи попусти од чак 60% за грчке хотеле!
Зато, сматра, како би се ускладила потреба и понуда на тржишту радне снаге, неопходно је да политика образовања "има поглед унапред" у складу са трендовима у свету.
- Највећи број мануелних послова ће нестати, посебно тешких физичких послова - истиче Кисић.
Глобална консултантска кућа, Мекинси ((McKinsey Company), подсећа Кисић, анализирала је, која занимања троше колико сати и пројекције, шта ће се десити до 2030. године на тржишту рада.
Истраживање показује да ће се аутоматизација пословања у свету, односно прелазак са послова који се ручно обављају на дигитализовану производњу, кретати по стопи од 25 до 50 процената у наредних десетак година.
Сматра да је, када се ови подаци узму у обзир, погрешно школовати кадар за занимања као што су, на пример, тесар, армирач и слично, јер млади који се образују за ова занимања, треба тај посао да раде наредних 40 година, а питање је, каже, да ли ће такви послови за неколико деценија уопште постојати?
Зато, треба да се посматрају светски трендови у образовању, напомиње Кисић.
- Акценат да иде са меморисања на аналитичко мишљење, на предузетништво и иницијативу, креативност, преговарање, јер све емоционалне и социјалне вештине добијају на значају - сматра Кисић.
Оцењује да ће у годинама пред нама све већи број људи у Србији морати да има основно дигитално образовање.
С обзиром на то да машине и роботи не могу да учествују у креативним процесима, стварању идеја и иновација, развој социјалних и емотивних вештина у контексту тржишта рада, каже, имаће раст у Европи по стопи од 32 процента.
Истраживања, такође, показују да ће Србија, уколико се не зауставе негативни трендови који се тичу миграција, до 2030. године имати 17 процената мање радно активног становништва, а до 2060. године, 50,5 процената мање.
Објашњава да, када се ради на заустављању негативних демографских трендова, нема брзог решења, али је важно да такве мере не буду спорадичне и краткорочне.
- Стабилизација друштва, правилно образовање, економски развој, све су то ствари које могу дати резултат на дуги рок. Нисмо ми једина земља која има негативан природни прираштај. То је проблем који се појављује у читавој северној Европи - објашњава Кисић.
Сматра да није само економска ситуација оно што наводи људе да напуштају неку државу, већ је битна, каже, политичка атмосфера и други социо-економски услови.
- Да знају да се налазе у земљи пред којом је просперитет - рекла је Кисић.