КАКО СУ ХРВАТИ ОТЕРАЛИ ШАРАНОВИЋА ИЗ ТРКЕ ЗА КРАШ? Годину дана касније испливавају невероватни подаци
"Дубока држава" претворена је у чудовиште из ормара, с којим су се сви у животу наводно сусрели, иако га нико никад није видео
Фамозни појам "дубока држава" у хрватски јавни простор прво је увела ХДЗ-ова десница у доба Томислава Карамарка, настојећи да "конструише страх од невидљивог, али моћног непријатеља чији утицај и моћ прожимају све нивое државних институција и структура".
ГАСТРОЕНТЕРОЛОГ УПОЗОРАВА: Можете направити опасну грешку ако узимате пробиотик уз антибиотик
ХОТЕЛИ У СРБИЈИ СПРЕМНИ ЗА ЗИМСКУ СЕЗОНУ: Цене смештаја ове године ниже него лани, а какво је интересовање туриста?
Таква потпуно недефинисана "дубока држава", могла је теоретски бити окривљена за све лоше што се грађанину може догодити у животу: од губитка посла, преко доношења закона с којима се не слаже, до пораза фудбалског клуба за који навија.
"Дубока држава" претворена је у чудовиште из ормара, с којим су се сви у животу наводно сусрели, иако га нико никад није видео. А није га видео зато што је пред њим затварао очи.
Међутим, једна поприлично добро документована појава "дубоке државе" ових дана се појавила у извештају Државне ревизије, који је послат парламенту Хрватске. Ради се о ревизији ефикасности продаје деоница Хрватског пензионог инвестиционог друштва. Реч је, дакле, о државном инвестиционом ентитету, чији је власник Хрватски завод за пензионо осигурање, а које управља Капиталним фондом.
Капитални фонд је затворени алтернативни инвестициони фонд с приватном понудом.
Простије речено, то је државни инвестициони фонд основан с идејом да - управљањем портфељом највреднијих и најликвиднијих деоница које држава поседује - оствари приход за први стуб пензионог система.
ЕКСКУРЗИЈЕ ОТКАЗАНЕ, А НОВЦА НЕМА: Шта ће бити са уплатама родитеља и на који начин да поврате паре?
НАЈНЕОБИЧНИЈИ БОЖИЋ ДО САДА: Амерички стручњаци оптимисти, посебно у погледу карантина!
Колико је та мисија испуњена и који је уопште смисао постојања Капиталног фонда - тема је за себе, пише даље хрватски портал. Занимљиво је оно што је Државна ревизија утврдила, анализирајући 28 трансакција у којима је Фонд продавао акције из свог портфеља, у периоду од 2016. до 2018. године.
Испоставило се да у пет случајева, у тим трансакцијама, нису испуњени декларисани циљеви Фонда. Ипак, Новац.хр се даље фокусира само на случај где је Капитални фонд продао око 94.000 деоница Краша - самом Крашу. Уговор је закључен у фебруару 2016, а деонице су продате по цени од око 500 куна по једној.
Како данас утврђује Државна ревизија, просечна цена трговања акцијом Краша на Загребачкој берзи од почетка 2014. (кад је Фонд донео одлуку да иде у продају) до краја фебруара 2016. - износила је 516 куна, а у истом раздобљу је достигла цену од 530 куна.
Већ се ту отвара јасна сумња да је државни фонд у овој трансакцији прошао лоше, ипак, најспорнији детаљ - према ревизорима - крије се у чињеници да су државне деонице Крашу продате својеврсном непосредном нагодбом, трансакцијом изван уређеног тржишта капитала.
Које је било оправдање за то - нејасно је, ако се зна да је у то време Месна индустрија Пивац прилично активно куповала акције Краша на тржишту, не скривајући амбицију да преузме фирму. То им је и пошло за руком прошле године, након жестоке лицитације са Небојшом Шарановићем из Србије, у којој је деоница Краша достигла цену од 1.090 куна.
Хрватски портал даље пише да би било популистички сад, с накнадном памећу, критиковати државни фонд што деонице у Крашу није држао до тог скока цене, али је нужно захтевати одговоре због чега 2016. није учињен напор да се кроз лицитацију два заинтересована купца повећа продајна цена.
"Накарадни детаљ" који се у том контексту може прочитати у извештају ревизора, јесте да је баш интерес Пивца, као генератора ликвидности деонице Краша 2014, наведен као аргумент одлуке да се акције из Капиталног фонда продају, да би онда две године касније уговор био склопљен директном нагодбом са самим Крашом, уз образложење да Пивац "није исказао интерес за куповину".
Како је интерес нестао, може се закључити из тадашњих медијских извештаја о тој трансакцији, која је описана као операција којом су радници/деоничари Краша - под вођством моћне Марице Видаковић - блокирали преузимање од стране Пивца.
