Кинези УЛАЖУ у Србију, инвестиције 10 милијарди долара

На продор Кине у овај део света, на путу ка ЕУ, укључујући и Србију, Брисел и Вашингтон гледају са великом резервом, а страх од озбиљног такмаца који им се значајно приближава преточен је последњих пар година у упозорења о наводно прљавим технологијама, искоришћавању јефтине радне снаге, те недовољно транспарентним тендерима. 

Појас и пут је је, међутим, стигао до Европе, у тој иницијативи тренутно учествује или је заинтересовано за учешће 67 земаља које стварају трећину светског БДП-а, а питање на које нема одговора је како је Србија, односно њен председник Александар Вучић успео да обезбеди да Кина управо са нашом земљом у оквиру иницијативе "Појас и пут" договори највише пројеката од укупно планираних инвестиција у оквиру иницијативе у вредности од скоро билион, односно хиљаду милијарди долара. 

Само током прошле године са Кином су потписани пројекти вредни око три милијарде долара. 

Кинези са Железаром грабе ка трону, скок од 150 мил. ЕУР

Кинези у Србији граде аутопутеве, пруге, мостове, енергетске и друге инфраструктурне објекте, као и фабрике, а договорена је и изградња великих индустријско-технолошких паркова.

Такође су и стратешки партнери и имају велике инвестиције у српску привреду, укључујући највеће и најпроблематичније годинама - РТБ Бор и Железару Смедерево.

Председник Кине Си Ђинпинг је на отварању Самита Појас и пут у Пекингу у мају 2017. најавио 113 милијарди евра за различите пројекте на Новом путу свиле, а само Развојна банка Кине је већ предвидела да одобри 800 милијарди евра инвестиција за 900 пројеката, подсећају у Привредној комори Србије.

Пут свиле представља глобални пројекат који  представља велику развојну шансу за све земље на његовој траси, рекла је саветница у Сектору за међународне економске односе ПКС Ивана Бајић.

Како је рекла, Србија по неколико основа припада Економском појасу и поморском путу свиле 21. века: преко друмских и железницких деоница паневропског Коридора 10, од Поморског пута свиле који од луке Пиреј води за земљама Југоисточне, Средње и Западне Европе.

Затим, преко железничких деоница Коридора 10 на територији Србије, а које представљају знацајан део јужне азијско - европске железничке уније, која железнице Азије треба да повеже са Европском јединственом железницком мрежом.

Такође, Србија припада Економском појасу и поморском путу свиле 21. века и значајним делом пловног пута реке Дунав и зато се Србија кандидовала да буде место мултимодалног линка европске железничке и мреже пловних путева Европе, истакла је Бајић.

Према њеним речима, пројекти саобраћајне инфраструктуре који су у различитим фазама имплементације у Србији апсолутно су усаглашени са програмом Пута свиле, то јест Европским јединственим програмима развоја основне и регионалне саобраћајне мреже, као и смерницама и програмима сарадње Кина - ЦИЕЗ (1 16). 

У ПКС истичу да "Појас и пут" представља велику шансу да Србија уз помоћ Кине побољша најпре своју железничку инфраструктуру, што је већ започето договором око унапређења пруге Београд - Будимпешта.

Србија би могла значајно да увећа приходе од транспорта робе преко своје железничке мреже.

Изградња моста Земун-Борча, као и аутопута и изградња железничке пруге Београд-Будимпешта јасно показују намере да се изгради јединствени транспортни систем како би роба из Кине могла бити транспортована од луке Пиреј до Централне Европе и обрнуто.

Само током посете председника Србије Александра Вучића Кини у септембру потписано је 11 уговора са Кином вредних три милијарде долара.

Бивши кинески амбасадор Ли Манчанг је 2017. рекао да је Србија искористила прилику за унапређење сарадње са Кином и најавио да ће укупан обим кинеских инвестиција бити 10 милијарди долара.

Кина пуно инвестира и у развој српске привреде и ове године је кинески Зиђин преузео РТБ Бор са најављеним улагањем од 1,26 милијарди долара и 200 милиона за измиривање дугова РТБ-а, што је била највећа инвестиција у 2018.

Ови српски производи су ИЗУЗЕТАК: 10 компанија неће плаћати приштинске таксе

Кинези ће 1,26 милијарди долара уложити у РТБ у наредних шест година, од чега ће 75 одсто инвестирати у прве три године. Предвидено је и да 320 милиона долара буде уложено у рудник Церово и његово отварање, а биће повећан и капацитет Топионице на 80.000 тона.

Такође, компанија Схандонг Линглонг Tyre најавила је ове године да ће у Зрењанину изградити фабрику гума вредну 994,4 милиона долара.

Међу најважнијим инвестицијама Кине у привреду је преузимање Железаре Смедерево 2016. године од стране компаније Хестил. Инвестиција је вредна најмање 300 милиона евра, од чега је половина новца већ реализована.

Кинези граде у термоелектрани Костолац нови блок Б3 снаге 350 мегавата, што је највећа инвестиција у домаћем енергетском сектору и прво велико енергетско постројење које се гради у Србији после скоро три деценије.

Укупна вредност друге фазе пројекта модернизације ТЕ "Костолац Б" је 715,6 милиона долара, од чега су улагања у изградњу новог блока Б3 снаге 350 MW - 613 милиона долара.

Кинези су 2017. отворили Кинеску банку у Београду која је у власништву државе Кине.

Иначе, то је четврта банка на свету по висини капитала. 

У Министарству грађевинарства је речено Танјугу да је у области саобраћаја, међу актуелним пројектима са Кином чија је реализација у току, веома значајна реконструкција и модернизација пруге Београд - Будимпешта кроз Србију.

Радови се изводе на деоници Београд Центар-Стара Пазова дугој 34,5 км. Вредност радова је 350 милиона долара, а друга деоница која ће градити је Нови Сад-Суботица-државна граница у дужини од 108,1 км. Уговорена вредност радова према комерцијалном уговору 1,16 милијарди долара.

Кинези су ангажовани и на изградњи аутопута на Коридору 11 и у току су радови на деоници Сурчин-Обреновац дугој 17,6 км, а вредност радова је 233,2 милиона долара.

Такође, деонице Обреновац-Уб и Лајковац-Љиг, укупно дуге 50,2 км. Вредност обе деонице је 333,74 милиона долара.

Кренула ЖЕСТОКО У НАПАД: Овако Кина постаје СВЕТСКА ЕКОНОМСКА СИЛА! (ВИДЕО)

Кинези греде и обилазницу око Београда, од моста преко реке Саве код Остружнице до Бубањ Потока у дужини од 19,5 км. Вредност радова је 207 милиона евра.

Међу планираним и потенцијалним пројектима су: деоница Коридора 11 Прељина-Пожега у дужини од 30,9 км. Вредност радова 450 милиона евра. 

Затим деоница Пожега-Бољаре дуга 107 км, за коју је потписан Меморандум о разумевању о сарадњи са кинеском компанијом Ц Ц Ц Ц, који се односи пре свега на израду пројектне документације.

Кинеске компаније показале су заинтересованост и за реализацију пројеката изградње обилазнице око Београда на деоници Бубањ Поток - Панчево, за изградњу Фрушкогорског коридора (брза саобраћајница Нови Сад-Рума), као и за реконструкцију пруге Београд-Ниш на железничком Коридору 10.

Међу завршеним пројектима су мост Земун-Борча са приступним саобраћајницама, чија је уговорена вредност радова 255 милиона долара.

Са кинеским партнерима реализован је и пројекат финансиран из кредита ЕБРД - реконструкција и модернизација пруге Распутница Г -Раковица-Ресник (7,5 км). Вредност радова је била 23,8 милиона евра.

Иначе, посета кинеског председника Си Ђинпинга Централној и Југоистоцној Азији 2013. означила је почетак нове фазе развоја Кине и њеног односа према свету. 

Том приликом први пут је представљена идеја о Новом путу свиле који ће повезивати Пацифик и Балтичко море и обухватити тржиште од скоро четири милијарде људи.

Аутопут Нови Београд - Сурчин: Кинеска развојна банка заинтересована за пројекте у Србији

Нови пут свиле или "Појас и пут" требало би поново да повеже континенте, споји Исток и Запад и у ту сврху планирана је изградња брзе железнице, нових лука, технолошких паркова и мреже аутопутева у дужини од 13.000 км.

Стратегија "Један појас један пут" запоцета је неформално још 2011, када је прва железничка линија дуга 11.179 км повезала кинески Чунгћинг са Дуисбургом у Немачкој.

Током наредних година разне линије повезивале су градове у Кини и ЕУ.

"Појас и пут" предвиђа повезивање кинеских лука и великих градова на обали са европским, превасходно кроз луке у Венецији и Атини. 

Та линија је од раније у употреби, али добија на значају откада је кинеска компанија ЦОСЦО 2009. инвестирала у Атинску луку Пиреј. 

ЧЕЛИЧНО ПРИЈАТЕЉСТВО! Председник Вучић изразио неизмерну захвалност одлазећем кинеском амбасадору Ли Манчангу

Када је ЦОСЦО група закупила Терминале 1 и 2 Пирејске луке, она је постала једна од најбрже растућих у свету по претовару робе.

Бродске пошиљке из Кине за Пирејску луку преко Индијског океана и Суецког канала, скраћују време транспорта за око 10 дана за Централно или Источноевропске земље, у односу на алтернативне луке попут Ротердама, Антверпена или Хамбурга.