После Руса, нови играчи подижу тржиште некретнина у Србији: Цене поново у порасту

Тржиште некретнина тренутно балансира између велике потражње, неповољних услова за куповину и високе инфлације која смањује платежну моћ грађана, који су приморани да одложе куповину.

Иако се многи надају пуцању ценовног балона на тржишту некретнина током 2025. године, што би довело до корекције цена непокретности, финансијски консултант и директор BBS Цапитал Инвестмент Гроупа Владимир Васић за Мондо истиче да ће цене некретнина остати на приближно истом нивоу. Иако прогнозе стручњака не иду на руку многима који планирају да се стамбено обезбеде, најављене субвенције државе, као подршка младима за куповину прве некретнине, представљају повољнију опцију од узимања комерцијалних кредита.

– Неће бити неких већих промена на тржишту некретнина у 2025. години, српско тржиште добија око 25.000 стамбених заједница годишње, потражња је значајна, јер сви који имају новца улажу у непокретности. Поседовање непокретности је уткано у наш ДНК. То је с једне стране добро, а са друге стране и није, јер је велика концетрација капитала у великим градским срединама – сматра Васић.

Дијаспора претекла Русе

– Талас Руса је прошао, али сада имамо велики број наших људи у дијаспори који су заинтересовани за куповину станова у Србији. То су наши људи из Америке, Европе, Канаде, који планирају у неком периоду живота да се врате у Србију. Као финансијски консултант, у овој години сам имао око 80 захтева из иностранства за куповину стана у Београду. Сада сви јуре за становима, и притисак је на урбаним срединама, тако да верујем да нема попуштања у будућности. Сматрам да пад еурибора може утицати на повољније услове за кредит – каже он.

Државни програм намењен младима за куповину прве некретнине у фебруару наредне године биће упућен у скупштинску процедуру, а примена креће од марта. Намењен је младима од 20 до 35 година, а максимална вредност некретнине је 100.000 евра. Програм је вредан 400 милиона евра, за тај новац обезбедиће 5500 стамбених јединица. Смањење учешћа на један одсто и ниже рате привлаче пажњу, али дуг период отплате буди скепсу, пише портал.

– Станови за младе имају политичку и економску димензију. Гледајући економску, овакве моделе имате у већини европских градова, који циљају на исту циљну групу, а фокус им је на задржавању младих. У Француској на пример, за одређене групе грађана камата је нула, али то наравно неће важити за станове у Паризу, већ у мањим градовима широм земље. Цео тај пакет субвенција износиће неких 25-35.000 евра, када се све сабере. Свакако је повољније од комерцијалног кредита, јер фиксна маргина ће бити 2 плус шестомесечни еурибор, а банке воле да маргина буде на 3 посто плус Еурибор. Ови кредити банкама неће одговарати. На почетку ће у том пројекту учествовати само неке банке, као што је Поштанска штедионица, али мислим да ће се касније укључити и друге. Банке ће на овај начин имати клијенте за наредних 40 година, што није мала ствар. У међувремену могу да му продају и друге услуге, ту је и новац од месечног одржавања и других накнада које клијент плаћа – каже Васић.

– Многи се питају какав стан могу да купе за 100.000 евра, али не мора свима бити фокус на Београду, има пуно плацева, где се за тај новац могу изградити и квалитетне куће. Када су станови у питању, код младих је највећи проблем учешће, да ли имате тих 10 или 20 посто, колико вам је потребно и колико сте кредитно способни. Учешће ће касније одредити и висину рате, зато је добро да оно буде што више, да би вам касније рате биле мање. Иако вам банке понуде кредит, где је плата 50 посто оптерећена, питање је да ли можете да живите са тих преосталих 50 одсто – додаје он.

– Такође, млади не треба да се залећу да купе стан од 80 квадрата. У почетку је довољно да узмете и стан од 40 квадрата, па када се финансијски стабилизујете, нађете бољи посао, тај стан можете продати, инвестирати у други већи. Млади када купују стан, треба да сагледају и инфраструктуру самог града. Метро ће свакако бити изграђен, тако да је савет младима да гледају и куда ће ићи та линија метроа, па на тим трасама да узимају станове. У Москви рецимо, имате станове где је квадрат 15.000 евра, али имате и станове где је квадрат 3-4.000 евра, на ободу града, али сте уз помоћ метроа, за 10-15 минута у центру, што ће и овде бити будућност – истиче Васић.

– У Београду се дешава оно што је присутно и у другим градовима Европе, многи се исељавају из градске средине у приградска насеља, продајући станове по високим ценама или их остављају за издавање. Самим тим, време јефтиних станова је прошло, сада сви јуре за некретнинама, а убудуће ће бити и популарно улагање у квадрат, као нови вид инвестирања, те сматрам да ће се помама за некретнинама, убудуће наставити – закључује Васић.

Извор: БизПортал