Комерцијална банка омогућила Слађани Јелић да на породиљском прима 970 хиљада динара, а друге запослене дискриминисала

Наиме, Јелић у децембру месецу 2017. године користи право на одсуство ради неге детета, у складу са одредбама Закона о раду, односно трудничко, породиљско, па одсуство ради неге детета.

Јелић је од стране Управног одбора, тачније од председника Управног одбора Миле Милошевић Коругић, у марту месецу 2018. године добила да потпише анекс уговора о раду којим је спроведена одлука да добија “новчано примање” преко законског минимума. То новчано примање анексом није прецизирано, али се испоставило да износи 720 хиљада месечно.

Анекс уговора који је потписала Слађана Јелић погледајте у прилогу:

Дакле, Слађана Јелић поред законског минимума за труднице и породиље од 250 хиљада динара односно износ од 5 просечних зарада на нивоу Републике Србије, прима у том периоду од Комерцијалне банке још 720 хиљада динара, што укупно износи 970 хиљада. Јелић је без обзира што закон прописује дугачије овим остварила право да прима пуну зараду, односно како је анексом то дефинисано “новчано примање”, а да на основу надокнаде зараде за породиљско одсуство прима рефундацију од државе.

Дакле, држава је Комерцијалној банци рефундирала износ од 250 хиљада динара, а Комерцијална банка је Слађани Јелић поред тих 250 хиљада динара, исплаћивала тзв. “новчана примања” у износу од 720 хиљада динара.

Након што је синдикат запослених Комерцијалне банке упутио допис о тој ситуацији Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, извршена је ванредна инспекција која је спроведена без претходног обавештења руководства Комерцијалне банке.

На основу стања које је инспекција утврдила у Комерцијалној банци, а по питању Слађане Јелић констатовано је да је послодавац у овом случају Комерцијална банка, имала само са Јелић закључен такав уговор иако је у тренутку инспекције на трудничком и пододиљском било још 74 запослене у тој банци. На тај начин, је према константацији инспектора, Комерцијална банка Слађану Јелић ставила у повољнији положај у односу на друге запослене, па су свих осталих 74 запослених имале право на жалбу Поверенику за заштиту равноправности.

Дакле, Комерцијална банка на овај начин дискриминисала је 74 запослених трудница и породиља, а Слађани Јелић дала привилегију.

Што се тиче Анекса уговора који је Слађана Јелић склопила, инспекција је утврдила да контролу исплате предвиђене Анексом може извршити Народна банка Србије која и врши контролу над радом банака, а да су у циљу испитивања чињеница у случају Слађане Јелић постојали елементи злоупотребе службеног положаја.

Званичне одговоре од Комерцијалне банке и Слађане Јелић на наша питања до објављивања овог текста нисмо добили.