Компанија ЦБС Интернатионал представила тржиште некретнина банкарском сектору: Трендови за 2024. годину

На конференцији одржаној у Музеју савремене уметности стручни консултанти из ЦБС тима представили су најистакнутијим представницима банака најновије податке с тржишта некретнина у 2023. години, али и изложили трендове за наредни период. Фокус кретања тржишта из претходне године и долазећег периода представили су експерти компаније ЦБС Интернатионал из различитих сектора пословања: сектора процене вредности некретнина и истраживања тржишта, сектора канцеларијског простора, сектора стамбених објеката, малопродајних објеката и индустријског простора и земљишта.

Где смо били, а где ћемо бити у 2024. години?

Када је реч о потражњи некретнина, издваја се тржиште канцеларијског простора које је у Београду готово на врхунцу и где је потражња већа од понуде. Највеће интересовање је за зграде А класе, које су претежно лоциране на Новом Београду. 

Током прошле године изграђено је скоро 160.000 квадратних метара канцеларијског простора. Уз то, инвеститори настављају с реализацијом нових пројеката и у овој години, у којој је планирана изградња нових 60.000 квадратних метара и додатних 120.000 квадратних метара током следеће године. Међу највећим пројектима издвајају се Аирпорт City Белграде – Business Авенуе, АФИ City Змај и Hyde Парк City. С обзиром на то да се број становника у Београду константно повећава, ово подручје идеално је за даљи развој и нове инвестиције у тржиште канцеларијског простора.  

Такође, издваја се и тржиште модерног малопродајног простора Србије, с понудом која премашује 1.220.000 квадрата. Ово тржиште је у фази интензивне градње, при чему предњаче тржни центри у Београду, док изградња ретаил паркова доприноси повећању квадратуре малопродајних простора. Предвиђања су да ће се тренд из 2023. наставити и у 2024, а у прилог томе сведочи чињеница да се очекује отварање шест нових ретаил паркова у мањим градовима у Србији.

Тим стручњака компаније ЦБС Интернатионал који се бави тржиштем стамбених пројеката, истакао је да је овај сегмент тржишта међу најдинамичнијим. 

Пораст изградње стамбених некретнина, који је забележен пре две године, пратио је пад тражње у претходној години, што се рефлектује кроз мањи број купаца који се одлучују на куповину у раним фазама изградње. Укупан пад броја трансакција 2023. године износио је 25 одсто, што се може приписати и смањеној понуди нових пројеката, односно нових фаза већ изграђених мултифазних пројеката. Међутим, и поред ових показатеља, тржиште Београда се перципира као кључна инвестициона прилика.

Томе сведочи и новоградња стамбених јединица на Новом Београду, као и све већа понуда некретнина у општинама које припадају централном делу Београда. 

Тржиште логистичких некретнина издваја се као изузетно активно, а посебан процват доживело је с порастом online куповине. Прошле године укупна понуда савремених складишта и производних објеката у Србији премашила је шест милиона квадратних метара, а очекује се да ће ово тржиште показати растући тренд и у наредним годинама. Изузетно атрактивне локације за проширење индустријског и логистичког тржишта у близини Београда укључују локације дуж ауто-путева за Загреб и Нови Сад, Панчевачког пута, Зрењанинског пута и ауто-пута за Ниш (Лештане).

Овом списку придружује се и све популарније хотелско тржиште и инвестирање у овај сегмент. Београд данас има 136 хотела, при чему је и даље присутан недостатак луксузних хотела и интернационалних хотелских ланаца. Ипак, 2023. година била је рекордна за највећи број хотелијера. У наредном периоду очекује се наставак овог тренда, чему ће посебно допринети Expo 2027. на коме се очекује око 2,6 милиона посетилаца. 

На конференцији је истакнута и импозантна чињеница да је у последњих пар година обим инвестиционих трансакција у Србији премашио 1,3 милијарде евра, при чему је највише удела имао малопродајни простор, док је тржиште пословног простора допринело са 480 милиона евра. 

На крају презентације, представници банкарског сектора имали су прилике да дају своје мишљење о актуелним дешавањима, као и будућим улагањима у привреду. Закључак је да се, осим у комерцијалне пројекте, очекује да ће у наредних пет година највеће улагање бити у алтернативне изворе енергије, а дружење се завршило обиласком изложбе Надежде Петровић.