"Крофна економија" постаје реалност за многе: Одбацивали су је, а онда је пандемија узела маха
Дуго се прича о такозваној "doughnut" економском моделу, али су га многи светски градови упорно негирали.
Амстердам већ неко време у њему види шансу за одрживи развој града, и верује да ће овај модел доћи до изражаја тек када прође пандемија.
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2020/05/24/av.jpg?itok=ikBZ1R-O)
АМЕРИЧКЕ ФАБРИКЕ ЗАБЕЛЕЖИЛЕ ПАД ПОТРАЖЊЕ: У фебруару изненадила само једна грана привреде!
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/03/25/untitled.jpg?itok=PH4V797T)
ШАНСА ЗА НОВА РАДНА МЕСТА: Вршац добија нову и модерну индустријску зону "Север"
![](https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/styles/search_desktop/public/a/t/2021/03/25/untitled.jpg?itok=PH4V797T)
ШАНСА ЗА НОВА РАДНА МЕСТА: Вршац добија нову и модерну индустријску зону "Север"
Од свих европских градова, Амстердам се истакао по "крофна економији" (енг. doughnut ецономицс), односно одлучио је да свој план опоравка заснује управо на овом принципу.
Та тема актуелна је још од прошле године, а кризе као што је ова пандемијска (примарно здравствена), често су повезане са општим друштвеним и економским стањем у земљи (свету). Ипак, холандска престоница је на добром путу да ову кризу претвори у шансу.
Шта је "крофна економија"?
Најједноставније и опипљиво речено - принцип који подразумева размену одеће, уместо куповине, бесплатно узимање хране (воћа и поврћа) са пијаца, а коју су супермаркети претходно одбацили; заправо, и даље се све "врти" око климатских промена.
Све више економија поштује "крофна економију", а британска економисткиња и ауторка књиге "Doughnut Ецономицс", Кејт Роуворт, каже да је питање времена када ће овај модел достићи "национални ниво". Амстердам је априла 2020. званично постао први светски град који је увео "крофна економију".
Роуворт у свом делу даље наводи да је та метода заправо "компас за људски напредак", и да дегенеративну економију прошлог века претвара у регенеративну у овом столећу. Циљ је да се осигура да никоме не фали есенцијалних ствари: од воде и хране, па до политичког гласа.
Ипак, једно је теорија, а друго пракса, и питање је колико "крофна економија" може да заживи, посебно у мање развијеним државама. Сугерише да су социјална правда и животне вредности у првом плану. Такође, остаје питање колико "крофна" одговара неким моћницима?
Њен основни принцип је смањење јаза између богатих и сиромашних, а амстердамска "крофна економија" је уједно постала и део стратегије града да оствари дугогодишњу мисију, а то је прелазак на циркуларну економију. Тај град има план да до 2030. преполови употребу сирових материјала, те да до 2050. постане потпуно циркуларан.
Како због нарушене економске слике, тако и због вишег нивоа свести о околини, све више градова Европе прелази (делимично) на овај модел.
Око 55 одсто становништва које живи у светским градовима одговорно је за више од 70 одсто емисија ЦО2, а предвиђено је да ће потражња градова за материјалним ресурсима порасти са 40 милијарди тона из 2010. на чак 90 милијарди тона у наредних 30 година.