КРОЗ СРБИЈУ СВЕ БРЖЕ И БРЖЕ: Познато кад почиње изградња последње и најзахтевније деонице пута ка Црној Гори
Председник Србије Александар Вучић најавио је да би до краја године могао бити потписан уговор и за последњу и најтежу деоницу од Пожеге до Бољара
Деоница ауто-пута "Милош Велики" од Прељине до Пожеге требало би да буде завршена до половине децембра. Уз досадашњих 120 километара, до Чачка, пут ће бити дужи још тридесетак километара. По окончању изградње ове деонице преостаје још око 110 километара будућег ауто-пута, чија изградња још није почела, а који би требало да нас код Бољара повеже са Црном Гором.
ШТА НЕМАЦ НЕЋЕ, СРБИН УЗМЕ И ОВАЈДИ СЕ: Наши људи масовно одлазе да раде, Немачка најавила веће плате
НЕБО ЈЕ ГРАНИЦА - ВРЕДНОСТ КРИПТОВАЛУТЕ ВРТОГЛАВО РАСТЕ! Биткоин је попут злата у дигиталном облику
БЕОГРАЂАНКА ПРИМА ПЕНЗИЈУ ПРЕКО 70 ГОДИНА: Дуже у пензији него на радном месту, у Србији више од 60 стогодишњака пензионера
Председник Србије Александар Вучић најавио је да би до краја године могао бити потписан уговор и за последњу и најтежу деоницу од Пожеге до Бољара. За сада је Саобраћајни институт ЦИП урадио Генерални пројекат, а преостаје израда још неколико докумената.
Пре него што багери изађу на терен, мора се урадити идејно решење, идејни пројекат, пројекат за грађевинску дозволу, пројекат за извођење и пројекат изведеног објекта. Израда ове документације је захтеван процес и процењено је да би могао трајати око три године.
Пројектант Института ЦИП Драгослав Драгићевић, још пре неколико година је исцртао наставак ове саобраћајнице од Пожеге ка Бољарима, до границе са Црном Гором, у дужини од 107 километара. Ова траса је изузетно захтевна, а на њој је потребно изградити чак 97 мостова, који ће укупно бити дуги готово 20 километара!
Осим тога, пројектован је и 51 тунел, а њихова дужина ће бити око 27 километара. То значи да је готово половина трасе у мостовима и тунелима.
- Пут је пројектован за брзине од 100 и 120 километара на час. На самом почетку деонице предвиђено је укрштање два ауто-пута, Е-763 Београд - Јужни Јадран и Е-761 Пожега - Котроман, односно граница са Републиком Српском. Осим тога, пројектоване су три денивелисане раскрснице у Ариљу, Ивањици и Дугој пољани - наводи Драгићевић.
Током израде Генералног пројекта било је доста полемике око трасе којом ће проћи ова саобраћајаница, али је као најповољније решење изабрана варијанта Исток 1, односно преко Ариља, Ивањице и Сјенице. Тај пут је за око 40 километара краћи од оног који би ишао преко Златибора, а самим тим је и јефтинији за око 500 милиона евра. Драгићевић каже да је траса источне варијанте, преко Ивањице, морала да се прилагоди ограничењу проласка поред Националног парка "Голија", који остаје нетакнут са источне стране ауто-пута.
- У току је израда Нацрта просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора Београд - Јужни Јадран, деоница Пожега - Бољаре, са Стратешком проценом утицаја на животну средину. Процењена вредност пројекта је око 1,8 милијарди евра - кажу у "Путевима Србије".
Када ће почети изградња последње и најзахтевније деонице пута ка Црној Гори још је неизвесно, али се зато зна да ће за Светог Николу, како је најављено, бити отворен потез између Прељине и Пожеге.
Овај потез подељен је у три сектора. Од Прељине до Пријевора дуж реке Чемернице и малим делом поред Западне Мораве има 8,27 километара. На њој би, према пројекту, требало да буде изграђен тунел "Трбушани", дуг 250 метара, три надвожњака, као и мост преко Чемернице. Од Пријевора до Лучана би требало асфалтирати 15,51 километар и изградити 20 мостова који ће укупно бити дужи од три километра. Пројектована је и изградња тунела "Лаз", од 1.750 метара, петља у Паковраћу и три надвожњака. Трећа poddeonica од Лучана до Пожеге протезаће се на 7,18 километара, а на њој би требало да буде изграђено три моста, тунел дуг 2.040 метара, петља у Лучанима и мост преко реке Бјелице.
Деоница је дуга 30,9 километара, а вредност радова које изводи China Communications Цонструцтион Company Лтд је око 450 милиона евра.
- У току су радови на ископу и примарној облози у обе цеви тунела Лаз на улазном и излазном порталу. Бетонирају се темељи и подножни свод секундарне облоге у обе цеви. Уграђују се и елементи тунелског дренажног система. Ради се и на монтажи тунелских оплата за бетонирање секундарне облоге на улазном и излазном порталу. У тунелу Муњино Брдо су у току радови на ископу и примарној облози у обе тунелске цеви. Укупно је ископано на улазном порталу 200 метара у левој цеви и 222 метара у десној цеви - наводе у "Путевима Србије".
Изводе се и радови на измештању гасоводних инсталација као и припреме за измештање електроенергетске и водоводне инфраструктуре. У току су радови на широком ископу на излазном порталу тунела Трбушани, а до сада је уграђено 65 армирано-бетонских шипова.
Брза саобраћајница од петље Сурчин до Новог Београда требало би да буде копча и најбржи пут из престонице до "Милоша Великог". Почетак изградње ових 7,9 километара пута је прошле године одложен због епидемије вируса корона, али последње најаве надлежних су да ће машине и радници бити на терену до краја месеца.
- Пут је пројектован за брзину од 80 километара на час, са две коловозне траке, са по три саобраћајне траке, разделним појасом, обостраним банкинама, ивичним зеленилом, пешачким стазама, а на једном делу двосмерним бициклистичким стазама. За саобраћајно повезивање са новопројектованим саобраћајницама планиране су поред кружне на почетку трасе још три површинске раскрснице и денивелисана раскрсница типа "пола детелине", са улицом према насељу Сурчин и обали реке Саве, где се планира изградња националног стадиона. У "Путевима" напомињу да је овај пројекат од приоритетног значаја за Србију, будући да деоница од Новог Београда до Сурчина представља везу између града Београда и ауто-пута "Милош Велики", чиме се ствара функционална целина градских саобраћајница и ауто-пута Е-763, који представља најкраћу везу Београда са Јадранским морем - наводе у "Путевима Србије".
Посао изградње ове деонице поверен је кинеској компанији CCCC, а вредност уговора је 70,5 милиона долара. Пројекат су направили инжењери Саобраћајног института ЦИП, а уколико радови почну према најавама, требало да буду окончани до краја 2022. јер је рок за њихово извођење 18 месеци.