МЕСЕЧНО МОЖЕ ДА ЗАРАДИ И ВИШЕ ОД ДВЕ ХИЉАДЕ ЕВРА: Ко су заправо фриленсери у нашој земљи?
Фриленсери имају око 30 година, живе у већим градовима у Србији и раде преко интернета
Фриленсинг послови током пандемије вируса корона доживели су прави процват, те су на светском нивоу овој групи радника, приходи, само у јуну, порасли за 28 одсто. Истовремено их је и у Србији све више, и то је разлог због чега је држава одлучила да успостави контролу над њиховим радом, а у циљу наплате пореза.
НА ОВО СЕ ЧЕКАЛО СКОРО ДЕЦЕНИЈУ: У априлу директан излазак на ауто-пут Е-75 преко петље Батајница
КАТАСТРОФА ЗБОГ КОРОНЕ, "ПРИЗЕМЉЕНИ" ПРИХОДИ: Британске аеродроме спасава само једна ствар
КРАЈ ЦАРСТВА ПОРОДИЦЕ РОТШИЛД? Умро чувени банкар, власник финансијске империје (ФОТО)
Према истраживањима, Србија је глобално међу државама које имају највећи број запослених на дигиталним платформама у односу на број становника, па се намеће питање - ко су заправо фриленсери у нашој земљи?
Имају око 30 година, живе у већим градовима у Србији и раде преко интернета, најчешће тражећи додатни извор прихода, углавном у областима нових технологија, писања, превођења и веб дизајна. Тако би у најкраћем могао да се опише профил српског фриленсера, а који месечно може да заради и више од две хиљаде евра, како су то раније показала истраживања.
У буквалном преводу са енглеског језика термин "фрееланцер" значио би слободњак, а код нас се филенсери дефинишу као особе које раде по пројектима за одређену компанију, или више њих, али нису запослени ни у једној. Они немају стандардно радно време, раде са било ког места и углавном бирају пројекте које ће да раде.
Најчешће су то млади људи које "не држи место" те тако воле сами себи да организују радно време. Управо то је и једна од главних предности коју многи од њих истичу у вези са оваквим начином пословања - то што су "сами своје газде". Ипак, управо уз то наводе и највећу ману - нестабилност у приливу наруџбина (пројеката), те самим тим и новца.
Међутим, како су млади у Србији, који се баве овим пословима, најчешће добро потковани знањем и вешто "баратају" интернетом и друштвеним мрежама, као и програмирањем, посла им углавном не мањка.
Зараде, како тврде, у овом начину рада има, али и она зависи од много фактора. Утиче на то рецимо, којим послом се особа бави, колико временски ради, да ли је задужена за цео пројекат или само учествује у некој од његових фаза и тако даље. Неретко су плаћени по сату, док многи наплаћују и по учинку, односно одрађеном пројекту.
У зависности од тога колико посла имају током једног месеца и на колико пројеката и за колико компанија раде, зарада им се креће од 500 па до и много више од 2.000 евра месечно. У ову групу радника убрајају се и јутјубери и инфлуенсери, односно они који зарађују преко објава на својим профилима друштвених мрежа.
Истраживања су показала да су млади и високообразовани људи са факултетским дипломама из економије, дизајна, маркетинга, архитектуре, филологије и инжењерства најбројнији међу дигиталним радницима из Србије.
Они најчешће, преко различитих интернет платформи за тражење посла, пружају услуге из области развоја софтвера и технологије, писања и превођења или раде у креативној и мултимедијалној индустрији. Знатно мањи проценат фриленсера из Србије бави се продајом и маркетингом, биротехничким услугама и уносом података и пружањем професионалних услуга.
Србија је, према истраживањима, међу државама са највише онлајн фриленсера по глави становника на свету. У неким од њих наводи се да је наша држава са 3,52 онлајн фриленсера на 1.000 становника испред Македоније са 3,41 или и Јамајке са 2,42.
Оно што наше грађане ставља у тај ред земаља јесте висок ниво "дигиталне писмености", као и добро знање енглеског језика којим се најчешће служе, али и марљивост за рад на мрежама.
Интересантно је да на ове послове не утиче стечена диплома нити ниво образовања, већ способност да се неки задатак реши, те тако и они који нису стицали високо образовање могу веома добро да се "прогурају" на "дигиталном тржишту рада".
До посла најчешће долазе преко препоруке "од уста до уста" или преко друштвених мрежа, али и знајући људе са претходних послова. Многе од њих контактирају саме компаније у потрази за "спољном" радном снагу која им је потребна само за одређене пројекте које раде.
