ИЗГРАДЊА НА КОРИДОРУ ДОВЕЛА ДО ЗЛАТА! Једна деоница ауто пута у централној Србији буквално лежи на богатству
Директор Геолошког завода Србије, професор Драгоман Рабреновић каже да је Правилник о геолошким истраживањима значајан документ којим се отварају врата за нове инвестиције у овој области.
Да је Србија богата рудним богатствима и да су нека од њих до скоро била неоткривена потврђује и то што су током припрема грађевинских радова на неким инфраструктурним објектима, попут Коридора 10 и 11, откривена значајна налазишта племенитих метала, али и других минерала, која су исплатива за експлоатацију.
ГРЧКА ДАНАС ОТВОРИЛА ПЛАЖЕ: Од 14. маја званично почиње туристичка сезона, следи додатно попуштање мера!
Министарство културе определило 13 милиона динара за Кућу Колубарске битке у Мионици
"МОРАМО ОДАБРАТИ ПРАВИ ПУТ" Министар Кркобабић: Градимо Србију у којој ће млади остати да живе и раде у селима
Да је то тако потврђују и наводи стручњака, али и Министарство рударства и енергетике које је због тога и својим Правилником о утврђивању програма основних геолошких истраживања за ову годину, дефинисало као приоритет преиспитивање садржаја новооткривених рудних налажишта, посебно оних између Прељине и Пожеге, на траси Коридора 11. Уколико се покаже да је реч о богатим и исплативим налазиштима, она треба да се упишу у геолошке карте Србије.
Према досадашњим налазима готово је сигурно да ће се на тој карти наћи локалитети у подручју тунела Муњино брдо и Лаз , који се посебно апострофирају у Правилнику геолошких истраживања за ову годину.
- Током 2018. године, истраживања металичних минералних сировина која су пратила припремне грађевинске радове у подручју изградње коридора 11, а нарочито на изградњи тунела Муњино брдо и Лаз, показала су значајна налазишта злата и повишене садржаје сребра на тим локацијама. На локалитету "Муњино брдо", из језгра бушотине која се налази у филитима, добијени су садржаји злата од 5,74 ppm и сребра од 0,7 ppm. Поред ових метала на улазу у тунел "Муњино брдо" у графитичним шкриљцима и филитима регистровани су повишени садржаји хрома и сребра. На излазу из тунела регистровани су повишени садржаји хрома, мангана, сребра и кобалта - наводи се у Правилнику.
Оно што се не наводи је да се ознака ppm (енгл. партс пер million), односи на милионити део целине, али и да је експлоатација руде злата исплатива са већ 0,5 ppm. Другим речима, ако су тачна ова почетна истраживања, реч је о изузетно богатом налазишту.
Да је то тако потврдили су још 2015. године стручњаци Геолошког завода Србије који су наговестили да ће изградња Коридора 11 покренути и рударство, јер је пробијање трасе довело до изузетних открића.
- Лук на коме се налазе планине Рудник, Борач и Котленик, део је великог вулканског простора који је само у једном делу истражен. Сада се ту гради ауто-пут и открића приликом пробијања трасе указују на значајна лежишта. Екипе Геолошког завода наишле су на старе рударске поткопе у чијим стенама су пронађени антимон, жива и злато. Реч је о јединственом простору за нове руднике, само да неко буде заинтересован да их експлоатише - говорили су тада из Геолошког завода Србије.
Те њихове индиције су се показале као тачне јер су поред злата, сребра, на неким локалитетима, попут Ивановци код Љига, потврђени и повишени садржаји ретких метала попут берилијума, ниобијума, волфрама, сребра и торијума.
- У 2016. години највећи обим основних геолошких истраживања обављен је на Коридорима 11 и 10. На подручју Таково-Прељина, дуж трасе пута, тада су откривене интересантне минерализације антимона, хрома, никла и живе. Истраживања су обављена и на подручју изградње трасе Коридора 10, од Ниша до Пирота, када су у Ридањско-крепољинској и Борско металогенетској зони забележена интересантна налазишта бакра и злата. Због свих околности у 2021. години, планиран је наставак геолошких истраживања на Коридору 11, односно на деоници Прељина-Пожега, али и на путном правцу Рума-Шабац-Лозница, као и на другим геолошки интересантним подручјима - наводи се у документу Министарства рударства.
Поред ових налазишта држава племените метале тражи и на Голији и Озрену. Реч је о перспективним теренима који имају висок садржај злата. Зато ће се на овим планинама наставити истраживања и у 2021. години која ће бити проширена и на територију између Златара и Прибоја.
Сва ова истраживања требало би да се заврше до краја 2024. године, када ће се показати која од њих су исплатива за експлоатацију.
Директор Геолошког завода Србије, професор Драгоман Рабреновић каже да је Правилник о геолошким истраживањима значајан документ којим се отварају врата за нове инвестиције у овој области.
- Програмом се планира наставак теренских, лабораторијских и кабинетских истраживања на започетим и новим пројектима израде Геолошке карте Србије, извођење хидрогеолошких и инжењерскогеолошких истраживања, као и геолошка истраживања металичних, неметаличних и енергетских минералних сировина. Рад на овим пројектима и након њиховог завршетка, створиће услове за примењена геолошка истраживања која ће отворити врата како домаћим тако и страним инвеститорима - рекао је Рабреновић.
