НАЈСТАРИЈИ ГРАЂАНИ СРБИЈЕ МОГУ ДА ОЧЕКУЈУ ГАРАНТОВАНУ ПЕНЗИЈУ? Ево ко би све имао право на њу и колико би износила
Мишљења синдиката и економиста о томе су подељена.
Према проценама, око 200.000 људи старијих од 65 година у Србији не остварује право на пензију.
Ово су пет правих разлога зашто је ФДН прави избор за наставак студија: Један ће вам се посебно свидети
ЕУ ПРЕД ВЕЛИКОМ ЕКОНОМСКОМ КРИЗИМ: Инфлација скоро двоструко виша, раст додатно успорен
"ЖИЛА КУЦАВИЦА" СРПСКИХ ПУТЕВА: Шта то издваја деоницу Прељина-Паковраће и који нам путеви стижу ОВЕ ГОДИНЕ
Они би могли да добију неку гарантовану надокнаду уколико би држава увела такозвану гарантовану или социјалну пензију.
Мишљења синдиката и економиста о томе су подељена.
Програмска директорка Центра за социјалну политику Гордана Матковић каже да је међу онима који нису остварили право на пензију више од 85 одсто жена.
Наглашава да са аспекта правичности то социјално или гарантовано давање не би требало да буде веће од минималне пензије.
Гордана Матковић истиче да је циљ гарантоване пензије смањење сиромашвта.
- Ти људи који су старији, који највећим делом не могу да раде, наравно да је то велика подршка за њих. Често су у питању жене и да онда то доноси одређену самосталност, јер ако немате никакав лични приход, значи да зависите од некога из породице - каже Матковићева.
На питање да ли је Србија спремна да уведе гарантовану пензију, Матковићева каже да је то заправо питање опредељења.
Истиче да је можда бољи израз социјална пензија, јер он подразумева да се исплаћује из буџета и да није везан за уплату доприноса.
- Најновији подаци показују да је број оних који нису покривени пензијским осигурањем, а старији су од 65 година или имају 65 година, негде око 130.000 до 135.000, а ако бисмо сада рекли да је социјална пензија за оне од 70 година и старије, онда тих људи има негде око 90.000 - наводи Матковићева.
Напомиње да је социјално питање у Србији женско питање, јер је више од 85 одсто жена међу онима који нису остварили право на пензију.
Незванично, у нашој земљи би загаранована пензија, уколико до њеног законског реализовања дође, износила око 12.000 динара.
Најниже пољопривредне и породичне пензије су испод 10.000 динара. То је и један од аргумената да се не уведе. Критичари кажу – било би дестимулативно за младе.
Матковићева наглашава да са аспекта правичности то давање не сме да буде веће него што је минимална пензија.
- Тај износ треба да буде мањи од минималне пољопривредне пензије. Ако је то гарантовано давање, социјална пензија, онда би то подразумевало да они као породични пензионери чије се пензије не подижу на ниво минимума да они такође могу да остваре допуну до тог минимума како год га дефинисали - објашњава Матковићева.
Говорећи о томе који би били основни критеријуми, наводи да постоје два модела.
- Један модел је да то буде лично право и да се суштински тестира само пензијски приход – да ли остварујете право на пензију и да ли је то право ниже од тог минимума који сте дефинисали. Друга могућност која подразумева већу уштеду и ефикасност, јесте да се додељује уз проверу материјалног стања, да се имају у виду не само ваши приходи из свих могућих извора него и имовина - закључила је Матковићева.
У више од сто земља постоје слична давања. Имају је и земље у окружењу – Северна Македонија и Хрватска.
