Наредне године планиран почетак градње 480 км ауто-путева у Црној Гори
Већина идејних пројеката за изградњу 480 километара ауто-путева и брзих цести кроз Црну Гору биће завршена током ове године, како би се у 2026. кренуло са конкретном градњом, казали су за Телевизију Црне Горе из Министарства саобраћаја. Опозиција, међутим, не крије скептицизам. Не верују у ранија обећања и најаве премијера, да ће влада до 2030. завршити 18 деоница ауто-путева и брзих цести кроз Црну Гору.
Причу о великим инвестиционим пројектима из области друмског саобраћаја који ће, према обећањима председника владе Милојка Спајића, преобразити Црну Гору, а који подразумевају 18 деоница ауто-путева и брзих цести кроз државу, укупно дугих 480 километара, у опозицији сматрају нереланом, пише еКапија.
- Сетите се да је казао за другу деоницу ауто-пута, која је најреалнија од инфраструктурних пројеката, да ће ашов бити забоден у септембру, па нема – не ашова – него нема ексера - сматра посланик ДПС-а Никола Ракочевић.
- Буџетом за капиталне пројекте и за инфраструктуру укупно је превдиђено 280 милиона евра. То најбоље говори да ли је са тим новцем могуће изградити све то о чему говорите, подсетићу да је износ од 42 километара између Подгорице и Колашина коштао преко милијарду евра, да друга деоница ауто-пута кошта преко 600 милиона евра - каже посланик ГП УРА Милош Конатар.
Но, министарка саобраћаја Маја Вукићевић уверава да је влада заједно са министарством саобраћаја кончано кренула у реконстркцију путне инфраструктуре у ЦГ. Подсетимо, премијер је раније најавио да је рок за изградњу 260 километара деоница ауто-пута и 220 километара брзих саобраћајница процењене вредности осам милијарди евра, од пет до седам година.
- Да ли ће све бити завршено у наредних пет до седам година, тешко је рећи али оно што је сигурно, да ће се створити услови да сви ови пројекти крену у неком наредном периоду. Неколико идејних пројеката је већ завршено. Већина ће бити завршена током 2025, како би током 2026. године сви ови пројекти могли да крену са конкретном градњом - каже министарка Вукићевић.
Објашњава да, упркос опредељености и вољи владе да се све заврши у предвиђеном року, постоје фактори који могу одужити процес.
- Потребни су просторно-плански услови израде техничке документације, читава процедура избора пројектанта, извођача, комисија за технички пријем, надзор, много фактора који на крају не зависе ни од спемности државе као инвеститора, јер често се дешава да имате и те жалбе у тендерском поступку, што отежава читаву ситуацију - каже Вукићевић.
Ни ови ставови и пројекције премијера и његових министара, међутим, нису уверљиви представницима опозиције.
- Као и свако обећање, сасвим смо сигурни да ће и ово, не само због нереалности тих амбиција, већ и због неспособности Спајића и његове владе бити изиграно - тврди Ракочевић.
- Мислим да за те брзе цесте, ауто-путеве и већа улагања у инфраструктуру Црна Гора мора да чека новог озбијнијег премијера - сматра Конатар.
Подсетимо, приоритетни пројекти у саобраћајној инфрастрктури у Црној Гори су ауто-пут Бар–Бољаре, Јадранско јонски ауто-пут, брза цеста дуж црногорског приморја, брза цеста Пљевља–Бијело Поље и брза цеста Подгорица–Никшић–Жабљак–Пљевља.