УГОВОРИ И ЛОКАЦИЈЕ ПО ВОЉИ, САМО ВАМ ПАРИЦЕ ТРЕБАЈУ: Нови извештај о ценама некретнина обара рекорде - тотално лудило
Да је тржиште "дивље" говоре и подаци о највишим постигнутим ценама.
Републички геодетски завод (РГЗ) је недавно објавио свој "Извештај о стању на тржишту непокретности за прво полугодиште 2021. године". Овај последњи извештај само је потврдио наставак досадашње експанзије тржишта некретнина, чему иду у прилог и чињеница да је у Србији за пола године кроз тржиште некретнина прометовано 2,9 милијарди евра.
ЖЕНЕ НА СЕЛУ БЕЗ СТАЛНИХ ПРИМАЊА: Држава решава то питање и даје чак 50.000 евра, ово су услови
ЕВРО СЛАВИ ДВАДЕСЕТИ РОЂЕНДАН: Европљани и даље више воле кеш него дигитални новац, а сламарице су им ПУНЕ
СВЕ БИ ДАЛИ ЗА ЈЕДАН "ЛАЈК": Друштвене мреже откривају више него што бисмо хтели, али шта ако немамо профил?
Да је тржиште "дивље" говоре и подаци о највишим постигнутим ценама. Наиме, најскупља кућа продата је на Савском венцу за баснословних 5 милиона евра, док је најскупљи стан продат на Новом Београду за више од 1,8 милиона евра. Што се тиче најскупљих квадрата, најскупљи квадрат стана у Србији је продат у Београду на води за 9.721 евра, док је најскупља староградња коштала 4.615 евра колико је коштао један стан од 29 квадрата на Врачару.
Обим тржишта
Како стоји у извештају, у првом полугодишту 2021. године достављено је скоро 90.000 уговора (89.463 тачније), што је за 61 одсто више него у првом полугодишту 2020. године. Посебно је занимљиво да се четвртина свих уговора у Србији односи на промет некретнина са територија 17 београдских општина.
Највећи обим промета међу општинама имале су: Нови Сад (7.873); Земун (2.832), Суботица (2.216); Вождовац (2.209); Звездара (2.206) итд.
- Највећи удео у укупном броју регистрованих уговора у првом полугодишту 2021. године односио се на купопродаје, 95 одсто, док су остале врсте правног посла чиниле 5 одсто уговора, стоји у извештају.
Број купопродаја у односу на прошлу годину је већи за чак 60 одсто. Према врстама некретнина, најзаступљенији су били уговори којима су прометовани "посебни делови објеката"- 42 одсто. Док је учешће уговора којим је прометовано земљиште око 37 одсто. Објекти су износили 14 одсто уговора, док је мешовити промет имао учешће од 7 одсто у укупном броју уговора.
Начин плаћања
Највећи број непокретности у првом полугодишту 2021. године је плаћено готовином, 84 одсто, док је осталих 16 финансирано из кредитних средстава, и то највише куповина посебних делова објеката.
- Посматрано по врстама непокретности, готовином се највише плаћало земљиште у 99 одсто промета земљишта, мешовити промети у 97 одсто мешовитог промета, као и објекти (91 одсто промета објекта) и посебни делови објеката (у 68 одсто случајева), пише у извештају РГЗ.
У случају станова они су плаћани готовином у 63 одсто промета, док је остатак (37 одсто) финансиран из кредитних средстава. Плаћање станова из кредита у односу на плаћање кешом је у благом порасту већ неколико година.
Обим новчаних средстава на тржишту
Укупан обим средстава на тржишту за период пола године је износио скоро 2,9 милијарди евра, за разлику од прошле (када је прометовано 1,7 милијарди евра) или 2019. године (када је прометовано 1,8 милијарди). Највредније тржиште, посматрано по регионима, је било у граду Београду (више од 1,4 милијарде евра), око 51 одсто укупног обима.
Вредност промета станова имао је највећи удео у укупним средствима (54 одсто), затим вредност стамбених објеката (9 одсто), грађевинског земљишта ( 8 одсто), пословних простора (5 одсто) итд.
Просечне цене станова у Србији
Просечна цена стана у новоградњи је у првом полугодишту 2021. износила 1.455 евра по квадрату, док је у староградњи износила 1.057 евра. Просечна површина станова у промету у староградњи је износила 53 квадрата док је у новоградњи износила 58 квадрата.
У односу на цене прошле године, највећи раст цена новоградње су забележени у Београду (Палилула) 31 одсто, у Краљеву 27 одсто, у Вршцу 21 одсто, Зрењанину 21 одсто итд. Највећи раст цена у староградњи је забележен у Панчеву и то 19 одсто.
Највише постигнуте цене у првом полугодишту
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за чак 5 милиона евра, док је најскупљи стан продат на Новом Београду за око 1,8 милиона евра. Што се тиче најскупљих квадрата, најскупљи квадрат стана у Србији је продат у Београду на води за 9.721 евра, док је најскупља староградња коштала 4.615 евра колико је коштао један стан од 29 квадрата на Врачару.
Што се тиче квадрата пословног простора, најскупљји квадрат је плаћен на Чукарици, 11.538 евра, за простор површине 26 квадрата. Генерално најскупљи пословни простор је плаћен 2,5 милиона евра на Новом Београду.
У овом извештају појавила се и најскупље плаћена гаража, која се налази на општини Чукарица и плаћена је 40.000 евра.
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта, у Јакову насељу у Сурчину, је плаћен 24,9 евра на парцели површине 59 ари, док је најскупље земљиште продато за 1,2 милиона евра. Ради се о земљишту у општини Бачка Топола површине 141 хектар.
