Немачки медији о ВЕЛИКОЈ ПОБЕДИ Србије код изградње ТУРСКОГ ТОКА, БОРБА за другу трасу добија епилог

Најава изградње друге трасе руског гасовода "Турски ток" пробудила је наде код најмање пет балканских држава: Бугарске, Грчке, Македоније, Босне и Херцеговине и Србије.

Без обзира на то куда ће даље из Турске бити усмерен руски гас, једно је сигурно, оцењује данас радио Дојче веле, а то је да ће пролазити кроз Србију, а одатле даље, ка тржиштима Мађарске, Словачке, Аустрије, Италије.

Вашингтон тражи изручење директорке Хуавеја од Канаде, Пекинг БЕСАН

У тексту се подсећа да је председник Србије Александар Вучић најавио да би изградња продужетка гасовода "Турски ток" кроз Србију могла да почне веома скоро, и да, иако тај други део гасне руте још није дефинисан, Србија сигурно из тих договора излази као велики победник.

Председник Русије Владимир Путин је у Београду најавио да ће у гасну инсфраструктуру Србије - стратешког партнера Москве на Балкану - бити уложено око милијарду и 230 милиона евра.

Званична Москва и Београд заједнички ће финансирати изградњу новог гасовода у дужини од 403 километра - од границе са Бугарском, до границе са Мађарском, наводи DW.

Замислите да радите 4 ДАНА У НЕДЕЉИ? Апел из Давоса о којем свет не престаје ДА ПРИЧА

За пројектовање, изградњу и рад гасовода у Србији, Гаспром је издвојио 788 милиона евра, а уз то, биће проширен и капацитет складишта гаса Банатски двор које користи Гаспром, и то са 450 на 750 милиона кубних метара.

И док су инвестиције у Србији извесне, у Бугарској се наставак "Турског тока" за сада своди само на то да тамошњи званичници верују у обећања руских власти.

Упркос томе, Софија је одлучила да се припреми за транспорт руског гаса из "Турског тока" - иако није јасно ко ће тај гас да купује.

Државна бугарска компанија за транспорт гаса "Булгартрансгас" прошлог лета је расписала тендер за изградњу цевовода од Турске у дужини од 11 километара и по цени од 25 милиона евра. Уговор би, међутим, могао да ступи на снагу тек када буде сигурно да "Турски ток" заиста стиже до Бугарске.

Бугарске власти се ту, напомиње DW, нису зауставиле, јер је такође одлучено да се гради траса којом би се дистрибуирао гас из "Турског тока" до Србије, али и до евентуалног регионалног дистрибутивног центра, тзв. Балканског чворишта.

Та инвестиција требало би да буде финансирана кредитима који ће бити исплачхени из транзитних такси за пренос гаса.

Како је планирано, прва траса гасовода требало би да буде завршена до краја 2019. године, а гас који њоме буде ишао у потпуности је намењен турском тржишту.

Од 1. фебруара расту цене кафе, цигарета и алкохола, а ево и за КОЛИКО

Иначе, свака од цеви "Турског тока" требало би да има капацитет од 15,75 милијарди кубних метара природног гаса годишње.

Гасовод "Турски ток" је највећа ставка у Гаспромовом инвестиционом програму за 2019. годину, а предвиђено је да у њега буде уложено око милијарду и 375 милиона евра. Од тога, на постављање друге подводне цеви отпада 349 милиона евра, а на копнени део трасе, до границе са Европском унијом, још око 237,5 милиона евра.

Званична Москва, истовремено, не одустаје ни од могућност да се "Турски ток" продужи кроз Грчку, након што је на заједничкој конференцији за новинаре са грчким премијером Алексисом Ципрасом, Путин 8. децембра прошле године изјавио да је изградња наставка "Турског тока" према Грчкој сасвим могућа.

- Разговарамо о томе са нашим турским и грчким партнерима, и то је сасвим могуће. Ако постоји гасовод од Грчке до Италије, могли бисмо заједно да размислимо о томе како да га напунимо гасом -  рекао је Путин.

Како наводи DW, реч је о Транс-јадранском гасоводу (ТАП) који би требало да почне са радом у 2020. години. То је европски део тзв. Јужног гасног коридора и њиме ће у Европу стизати каспијски гас. Цевовод има капацитет од десет милијарди кубних метара годишње, уз могућност да та количина буде и удвостручена.

Од границе Турске и Грчке, ТАП ће водити до Албаније, а одатле ка Италији. Повезивањем те две руте (ТАП и Турски ток), Русија би избегла да прекрши тзв. Трећи енергетски пакет ЕУ, који добављачу гаса не дозвољава да има монопол на неком гасоводу.

Такође, поставља се питање да ли ће Брисел дозволити изградњу тог новог руског гасовода - с обзиром на тензије са САД када је реч о "Северном току 2", као и губитке од две милијарде долара годишње колико се процењује да би Украјина претрпела након почетка рада Трансбалканског гасовода од 1. јануара 2020.

Уочи посете Београду, Путин је, у интервјуу за "Политику", изјавио да "ЕУ мора да гарантује својим чланицама да неће спречити дотур руског гаса Европи кроз турски ток".

Европска комисија је на то одговорила на стандардан и предвидљив начин: правила ЕУ - под тим се подразумева већ поменути Трећи енергетски пакет - примењиваће се и на "Турски ток".

Транспорт гаса кроз Бугарску јесте најповољнија варијанта за Гаспром, јер се тако користи део инфраструктуре Трансбалканског гасовода, али, "за то постоје и препреке, јер ће се политичко решење тражити на нивоу ЕУ", објаснио је крајем новембра прошле године Иван Иванов, председник регулаторне бугарске Комисија за енергетику и водопровреду.

Међутим, до тог политичког решења на нивоу ЕУ за "Турски ток" тешко да ће доћи ове године, јер се избори за Европски парламент одржавају од 23. до 26 маја, а формирање нове Европске комисије може се очекивати тек крајем ове године. Такође, актуелна Европска комисија не бави се у превеликој мери "Турским током", већ пре свега покушава да посредује између Кијева и Москве како би се транзит руског гаса кроз Украјину наставио и након завршетка ове године.

На трилатералном састанку ЕУ, Русије и Украјине одржаном у јануару, преговори су одложени за још четири месеца, не само због избора за Европски парламент, већ и због тога што су председнички избори у Украјини заказани за 31. март.

Ипак, многи аналитичари верују да Москва неће у потпутности обуставити транзит руског гаса кроз Украјину - и због својих економских и због геополитичких интереса. То би могло да се оствари тако што други гасоводи, они који заобилазе Украјину, неће радити пуним капацитетом, закључује DW.