"Нигеријска", "фишинг", "вишинг": Пазите се интернет превара, четири су посебно опасне по ваш новчаник!
"Фишинг" (пхисхинг), "вишинг" (висхинг), "нигеријска" и "пасош превара" - то су најчешће интернет преваре данашњице.
Обављају се путем имејла и друштвених мрежа, углавном тако што лукави преваранти обећањима о "великом наследству" или позамашној уплати маме жртве да им пошаљу новац. Када схватите да сте се "упецали", тада је обично већ касно.
Професор Факултета безбедности у Београду Горан Мандић каже да се "нигеријска превара" путем интернета у Србији дешава још од почетка деведесетих, с тим што се тада обављала путем традиционалне поште.
- Превара је то што се од мене тражи да уплатим одређене своте новца, како би то могло да крене. Помињу се трошкови адвоката, овере докумената, којечега и тражи се уплата од више стотина долара. Када нађу "овцу", онда траже више новца, док особа напокон не схвати да је преварена и почне да се интересује зашто и коме плаћа? А тада је то завршена прича - предочава Мандић.
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА ПРИВРЕДНИКЕ ИЗ ПКС: Различити извори финансирања за ефикасније пословање мале привреде
НАЈВЕЋА СТОПА РАСТА ИКАДА: Холандија забележила пораст од 7,7 процената
ГРАД БЕОГРАД НУДИ 124 ПОСЛОВНА ПРОСТОРА: Цене квадрата од 247 до 1.645 динара
"Нигеријска превара" је заправо подврста популарне интернет преваре зване "фишинг", што у преводу значи пецање, којом преваранти на сличан начин краду ваше податке за приступање имејлу или банковном рачуну.
Све почиње "обавештењем" које добијете у електронско сандуче, којим се од вас тражи да приступите вашем налогу путем приложеног линка. Ако отворите линк и унесете корисничко име и лозинку, ваши подаци за приступање налогу биће украдени, што значи да ће преварант моћи да их искористи да добије увид у друге податке, попут личних или стања на рачуну.
- Поента је да се онај коме је имејл послат наведе да уђе на тај сајт, који уопште нема везе са сајтом банке и остави своје основне податке ту. У последње време банке су направиле разне врсте заштита, тако да је то прилично закомпликовано када је плаћање у питању. Али, ако говоримо о приступању, нема неке заштите, ту су само корисничко име и шифра - објашњава Мандић.
Постоји и нова врста "фишинга" под називом "вишинг", која се разликује по томе што преварант не шаље поруке на све имејл адресе које има, већ само на одређене, људима који су му циљна група.
- Проблем је што превара не може да се докаже. То је проблем у кривично-правном гоњењу, јер превара је ако се оствари противправна имовинска корист. Ако сте ви мени добровољно рекли вашу шифру за имејл, да ли сам ја крив што сте ми је ви рекли - указује на проблем Мандић.
До имејл адреса преваранти долазе на два начина: сакупљањем са веб-сајтова институција и компанија или куповином листе адреса од хакера на "дарк вебу".
Ни друштвене мреже нису изостављене из домишљатости превараната. Мандић указује на то да они могу да дођу до корисничког имена и шифре за Facebook на више начина. Након што то ураде, чекају да корисник напусти земљу.
- Оног тренутка када напустите Србију, ја променим шифру на вашем Facebooku и свим вашим пријатељима пошаљем личну поруку да сам у иностранству, да сам изгубио пасош, да су ми украли новац и молим их да ми уплате колико могу, како бих отишао до амбасаде и извадио карту за назад - предочава Мандић.
