НИКО НЕЋЕ ДА РАДИ! Плата достиже НЕВЕРОВАТНИХ 200.000 динара, а кадар је у ДЕФИЦИТУ - ево које занимање је врло исплативо у Србији
Годинама уназад интересовање осмака за занатске смерове у средњим стручним школама је веома слабо, због чега и настају ситуације да се одељења тесара, столара, водоинсталатера затварају.
Нажалост, слично је и са заваривачима, иако ова професија доноси почетну зараду око 100.000 динара. А колика је потражња за овом радном снагом, најбоље показују огласи за позицију заваривач/варилац, којих је последњих годину дана било 143. Ипак, на оглас за овај посао јавило се свега 13 људи.
На популарном сајту за проналажење посла наводи се да је у последњих годину дана објављено укупно 143 огласа за позицију вариоца. Укупан број пријава је свега – 13!
Како је истакнуто у већини огласа, послодавци вариоцима у просеку нуде плату од 93.000 динара. Наравно, има и оних фирми које су у старту понудиле више од 100.000, па чак и 120.000, а они искуснији примају до 2.000 евра. То потврђује и Милош Турински из „Инфостуда“ који наводи да је професија вариоца дефицитарна годинама уназад, иако је „прилично“ плаћено занимање.
– Зарада зависи од послодавца до послодавца. На пример, неко ће искусном вариоцу понудити 1.000 евра, па и 1.500 евра, али ако варилац буде ангажован по пројекту који обично траје неколико месеци, што је врло чест случај, тада су зараде много веће. Иду чак и до 4.000 евра, све зависи од пројекта и његовог трајања, али и до фирме, наравно – објашњава Турински.
Напомиње да ангажовање на неком пројекту не значи да је радник „финансијски осигуран“.
– Радник је заправо ограничен на тај пројекат, а може да се деси да између два пројекта прође и неколико месеци, када варилац нема посла, а ни зараде. Најважније код овог посла је то да сваки заваривач мора да прође кроз обуку, да би добио лиценцу. Нажалост, те обуке коштају око 3.000 евра. Зато се многима више исплати да раде у иностранству, где су знатно веће зараде, ако већ нису завршили школу за заваривача – наводи он.
Иако је посао бравара/заваривача добро плаћен и има велики потенцијал за брзо запошљавање, притом његове услуге се траже на све стране што се може видети по броју огласа на интернету, ипак деца и нису толико заинтересована за овај смер. То потврђује и директор Техничке школе „Змај“ на Новом Београду Жељко Крунић. Каже да од 30 ученика, колика је уписна квота на овом смеру, за браваре упишу само њих двадесетак, док их на крају остане између десет и петнаест ђака.
– Жао ми је што родитељи не промовишу ове занате који, како видимо, лагано умиру. Нема деце, а штета јер ово је добро плаћен посао. Родитељи никако да схвате да њихова деца могу да за три године заврше средњу школу, одмах да се запосле и да имају плату од 150.000 динара. Дакле, кад изађе из школе, са 18 година одмах може да се запосли за стално, од тога може лепо да се живи. Ми смо имали таквог ученика који је данас врло успешан човек – истиче директор Крунић.
Додаје да заваривач не може да буде свако, те да су потребни таленат и умеће, пише Нова.
– Потребни су велика прецизност, мирна рука и концентрација, па зато ова професија уме да буде веома изазовна. Али зато је и добро плаћена. Ипак, овај посао уопште није тежак физички. Процеси су аутоматизовани, а технологија је напредовала. Јесу они на ногама док варе, али што се тиче физичког напора и сирове снаге која је потребна за овај посао, није тешко. Заваривачу је најтеже држати виљушку од апарата јер стега заправо ради све уместо њега – каже директор.
Неће у школу, али хоће на обуку
Према речима професора који предаје ученицима заваривачима, Јована Ристића, све мање ђака уписује смер за заваривача. Међутим, све је учесталије да ти исти ђаци, после неколико година, иду на обуке за ову професију.
– Обуке за заваривача трају око два месеца и веома су скупе. Није ми јасно због чега деца доносе погрешну одлуку. Питам се зашто их родитељи не усмере одмах по завршетку мале матуре, а не да уче за нешто друго, заврше то и онда схвате да је ипак требало да буду заваривачи, па одлазе на обуке. Само курс за аргонског заваривача кошта између 2.500 ii 3.000 евра. Срећом, често се дешава да фирме спроведу бесплатну обуку – објашњава професор Ристић.
Посао заваривача је, чини се, углавном мушки посао. Ипак, у Србији има свега десетак заваривачица, а међу њима је жена (46). Она је успела да се у мушком послу и патријархалном окружењу избори за то да је ангажују и плаћају једнако као и мушкарце.
Завод за заваривање из Београда издао је у току прошле године око 2.000 сертификата са атестом, а обучавање константно организује. Како су истакли у свом саопштењу, нису ретки ни случајеви да на обуку дођу сами грађани, јер знају да је реч о дефицитарном занимању. Међу кандидатима има и оних који похађају обуке у фирми у којој су запослени, па онда дођу у завод како би само полагали испит. Често и стручњаци из завода иду код њих у фирме и на њиховој опреми обучавају запосленог.
Извор: Србија Данас/БизПортал