Нова правила: Радиће се до 67. године, пенали већи, бенефиције мање

Превремено пензионисање строже ће се пенализовати, смањиће се број занимања с бенефицираним радним стажом, вероватно ће се јачати други пензијски стуб, а до 2020. увешће се национална пензија.

То је део пакета мера и закона које припрема Министарство рада и пензијског система у склопу пензионе реформе, које планира у саборску процедуру да упути у септембру. 

Сада ће се израдити стручне подлоге и анализе које ће укључивати финансијски аспект пензијске реформе, а потом би радна група при Министарству до лета радила на изменама и допунама седам или осам законских предлога који би потом на јесен дошли у Сабор. 

Циљ Владе Хрватске је да се у склопу ове реформе, коју већ годинама тражи и Европска комисија, пензијски систем направи одрживим, али и да се повећају пензије - садашњим и будућим пензионерима. 

Садашњи Закон о пензијском осигурању, који је 2014. донијела СДП-ова Влада Зорана Милановића, предвидео је продужетак радног века до 67. године једнако за мушкарце и жене од 2038., али ЕК тражи да се изједначавање догоди и раније, 2030., тако да ће вероватни предлог ХДЗ-ове Владе бити компромисан - да од 2033. сви иду у старосну пензију са 67 година живота. 

Сада је ситуација таква да мушкарци иду у старосну пензију са 65 година, док жене од ове године иду са 62 године живота. Интенција је што дужи останак на тржишту рада јер Европа стари, као и Хрватска, све се мање деце, будућих осигураника, рађа, људи живе све дуже, а посебан проблем у Хрватској је што су пензије мале, али се дуго користе. Само 19 одсто садашњих пензионера, наиме, одрадило је пуни радни стаж, а кроз пензије добију чак 126 одсто од онога што су зарадили. 

Одлазак у превремену пензију сада се пенализује на начин да се висина пензије трајно смањује за сваки месец ранијег пензионисања у износу од 0,1 одсто до 0,34 одсто, а интенција је да се та пенализација појача.