СВЕТЛЕ ПРОГНОЗЕ ЗА ЕВРОПУ: Светска банка прогнозира стабилан економски раст
Економије у успону и земаља у развоју у региону Европе и Централне Азије ове године ће остварити раст од 3,6 процената
Ово ће бити могуће захваљујући опоравку извоза и стабилизацији цена индустријских производа, објавила је данас Светска банка у новом, ажурираном извештају за регион.
"Крофна економија" постаје реалност за многе: Одбацивали су је, а онда је пандемија узела маха
"МИОНИЦА ЈЕ ГРАД МЛАДИХ": У Мионици настављена улагања у развој инфраструктуре за рекреативне активности
"ВУЧИЋ НАЈАВИО МОДЕРНИЗАЦИЈУ ЛОКАЛНИХ ПУТЕВА У МИОНИЦИ" Јанковић: Мионица иде путевима успеха и просперитета
Према мишљењу овог међунаропдног кредитора, опоравак извоза и стабилне цене индустријских производа делимично су неутралисали последице поновног распламсавања пандемије крајем 2020. године и новог таласа заразе.
Умерен раст региона у 2021. уследиће након пада од 2,0 процента прошле године до којег је дошло узлед поремећаја узрокованих ковидом, наводи се у саопштењу Канцеларије Светске банке у Београду.
Економски пад је, додаје Светска Банка, био мањи него што се очекивало услед опоравка Турске, који је био снажнији од предвиђеног, и отпорности Русије, као две највеће привреде у региону.
Најтеже су погођене привреде које у великој мери зависе од услуга и туризма, имајући у виду да су мере социјалног дистанцирања и ограничења кретања довеле до трајнијег слабљења.
Очекује се да ће стопа регионалног раста достићи 3,8 процената у 2022, како ефекти пандемије буду постепено слабили, а трговина и инвестиције убрзавале раст.
Овакви изгледи су ипак веома неизвесни и раст може бити нижи уколико ишчезавање пандемије потраје дуже него што се очекује, додаје се у извештају.
Светска банка примећује да у региону постоје кашњења у вакцинацији, да се услови екстерног финансирања погоршавају услед глобалног раста каматних стопа или погоршања сентимента инвеститора, као и услед геополитичких тензија.
Процењује да ће пандемија избрисати барем пет година раста прихода по становнику у неколико привреда у региону и повећати број сиромашних, у великој мери услед губитка радних места.
У целости, упркос опоравку раста, повећње бруто домаћег производа (БДП) по становнику у региону је блаже и испод тренда пре пандемије.
- Пандемија и даље баца сенку на економску активност у Европи и Централној Азији. Међутим, док се креатори политика хватају у коштац са краткорочним ефектима на здравље, образовање и привреду, требало би да уграбе прилику да се позабаве дугорочним изазовима подстицања продуктивности, изградње живахнијег приватног сектора, унапређења институција и преласка на зеленије и инклузивније привреде, са мањом емисијом угљеника, каже Ана Бјерде, потпредседница Светске банке за Европу и Централну Азију.
Од фундаменталног значаја за постизање ових дугорочних развојних циљева је добра управа. У Европи и Централној Азији добра управа додатно добија на значају имајући у виду историјски велику улогу којеу владе играју у обликовању привреда.
Државни расходи у региону представљају скоро 40 процената привреде, а владе запошљавају више од четвртине најобразованијих и најпродуктивнијих радника у региону, при чему жене чине 57 процената запослених у јавном сектору.
Улога владе у земљама у региону ће вероватно даље расти наредних година, превасходно услед потребе за ширењем здравствене и дугорочне неге популације која стари, као и подршке јавности интервенцијама владе на смањењу неједнакости и, у светлу ковида, унапређењу система здравства и образовања, закључује Светска банка.
У посебној анализи на тему "Информације, дигитализација и добра управа у Европи и Централној Азији", Асли Демиргич-Кунт, главна економисткиња СБ за тај регион, наводи да "дигитална технологија и информациона револуција нуде потенцијал за повећање ефикасности, транспарентности, оперативности и поверења грађана, што у целости директно унапређује квалитет управе".
