НОВИ ТРЕНД У СРБИЈИ! На тржишту некретнина све већа потражња - а ово су бенефити
Поред раста цена и масовне градње на тржишту некретнина, у Србији сада имамо потпуно нови тренд.
Иако на први поглед толико и не "упада у очи", чињеница је да и у нашој земљи постаје све атрактивнији и траженији. У питању је тренд са запада, који је занимљив и по цени и по свему ономе што корисницима пружа, а реч је о "ограђеним насељима".
Већ само име открива о чему је реч, и већина нас их препознаје из америчких филмова. У питању су редови кућа у предграђима које личе једне на друге, са уређеним травњацима... Читаво насеље је ограђено, на главној капији се по правилу налази чувар, а зарад додатне безбедности постављен је и систем за видео надзор.
ВУЧИЋ САОПШТИО СЈАЈНЕ ВЕСТИ: После 15. фебруара стиже 20.000 динара помоћи од државе
ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ САОПШТИО СЈАЈНЕ ВЕСТИ "Честитам свим грађанима, оно што следи биће још боље"
УСКОРО ЋЕМО У ОВОЈ ДРЖАВИ ПЛАЋАТИ САМО У ЕВРИМА! Од 2023. године комшије у потпуности прелазе на НОВУ ВАЛУТУ
Данас их инвеститори и граде и планирају широм Србије: у престоници, на Златибору али и у Врњачкој Бањи, Сребрном језеру, Фрушкој Гори... Цене иду од око 80.000 евра по јединици у просеку. За тај новац може се добити кућа од 54 квадрата, са двориштем и паркинг местом.
А предности једног оваквог насеља су бројне. Иако се налазе у предграђима, за која се у Србији и даље везује негативна конотација, она су безбедна, уређена и осигуравају приватност. Нема гужви, проблема са паркирањем, смећа, углавном су пуна зеленила, и деца могу безбедно да се играју напољу.
Потенцијал
Ипак стручњаци истичу да је овај тренд тек у зачетку, али да ће он сигурно наставити да се развија.
- Још нисмо дошли до тог нивоа, да се масовно граде "ограђена насеља" за богаташе. Имамо нека елитна насеља по градовима у Србији, као што су на пример у Београду Бежанијска Коса, Дедиње, Београд на Води, истичепроценитељ и потпредседник Стручног савета за некретнине, мр. Милић Ђоковић.
Он истиче да су типска насеља постојала и раније, на пример Професорска колонија у Београду, али да се сад полако јавља потреба богатих за миром и тишином.
- Појавила се потреба да се мало ограде, да направе своју оазу мира. Пример за то је Новак Ђоковић, који је изградио вилу на Павловачком језеру. Такође се и неколико глумаца одселило ван града. Сви они траже мир, тишину и интиму какву градска средина нема - додаје Ђоковић.
Како истиче, таква насеља у Србији још увек нису велика.
- Нема већих комплекса, већ се за сада граде насеља у којима има пар редова кућа или 3,4 зграде. Додуше, са временом верујем да ће потражња бити већа, и да ће се тренд усталити, тј. да ће се почети са изградњом већих комплекса - закључује он.
Како изгледају ова насеља?
По правилу, оваква насеља су лоцирана на ободима урбаних средина. Најчешће имају додатне "садржаје" као што су базени, спортски терени, игралишта... Како се ради о потпуно одвојеним насељима, у првим фазама градње се ради инфраструктура, улице, осветљење, ограда...
Насеља у плану броје од 11 кућа површине 108 квадрата, у случају најмањег пројекта, до насеља које броји 100 кућа, површине од 73 до 161 квадрат. У једном од њих је продаја почела и за 80.000 евра може да се купи кућа површине 54 квадрата са паркингом и двориштем.
По узору на запад
Овај као и већина других трендова смо увезли са запада. Средином двадесетог века, са оснаживањем економије, становници САД су кренули да се селе у предграђа.
Развијање инфраструктуре омогућило је људима да имају једноставан приступ градским језгрима и њиховим "садржајима", те су људи могли да задрже своје послове. Оно што је следило назано је "експлозивном субурбанизацијом", тј. омасовљењем тог тренда, пише магазин Економист.
Преко половине америчког становништва је 1940-их живело у градским срединама, а већина градског становништва (око трећине укупног) је било настањено у центрима. До 2000. године, преко 80 одсто свог становништва САД се преселило у градске средине, али преко половине њих је почео да живи у предграђима.
