НОВИНЕ У СИСТЕМУ ЗАПОШЉАВАЊА: Прво план, па уговор о раду
Разматра се укидање Уредбе о забрани запошљавања од 2020. и модели реорганизације радних места у јавном сектору. На платном списку државних службеника тренутно је 446.229 запослених.
Систем запошљавања у јавном сектору би већ од наредне године требало да буде другачије организован, а коначни облик добиће највероватније - на јесен. Одлука о укидању забране запошљавања од 1. јануара 2020. године још није донета и разматрају се могући модели за поједине секторе у којима тренутно највише недостаје стручни кадар.
За неколико година примене прописа платни списак јавне управе је поприлично скраћен. Око 35.000 људи је мање и сада је на листи укупно 446.229 имена. Томе нису допринели само прописи наметнути од стране ММФ, који је тражио резање за 75.000 људи, већ и масовни одлазак на рад у иностранство.
Београђани ће данас моћи да виде УЖИВО лет човека у млазном оделу, а све захваљујући Ричарду Браунингу
ПОСЕБНА ТЕМА - ПЛАТЕ И ПЕНЗИЈЕ: Вучић делегацији ММФ нагласио БИТАН ЦИЉ Србије (ФОТО)
Иницијатива угоститеља стигла у министарства: Шта ће се дешавати са НАПОЈНИЦАМА?
У Министарству државне управе и локалне самоуправе наглашавају да је нови систем контроле запошљавања у јавном сектору био тема недавног састанка са представницима ММФ, а који би могао да се примењује након престанка важења Закона о максималном броју запослених.
- ММФ је упознат са механизмом кадровског планирања који је модел управљања људским ресурсима, али и контроле расподеле финансијских средстава на запослене - кажу у овом министарству. - Примена тог механизма од јануара 2020. могла би да буде адекватна замена досадашње контроле, с обзиром на то да кадровски планови морају да буду усаглашени са Законом о буџету.
Ово практично значи да ниједна јавна институција неће моћи да прими нове раднике уколико кадровским планом за текућу годину то није предвиђено и ако за њих није обезбеђен новац из буџета.
Забрана запошљавања је последњих неколико година највише угрозила функционисање здравства, просвете и социјале. Мирјана Вељовић, председница Синдиката запослених у социјалној заштити, наглашава да по Уредби у сектору социјалне заштите треба да буде запослено 9.926 радника, а тренутно недостаје 750!
СТИЖЕ НОВЧАНА ПОМОЋ ЗА ПОРОДИЦЕ У КРАЉЕВУ! Објављен јавни позив, а ево ко има право на додатне паре!
ПОЗНАТА ЛОКАЦИЈА НОВЕ НЕМАЧКЕ ФАБРИКЕ? Велики инвеститор већ данима обилази ОКОЛИНУ БЕОГРАДА
ОСТАЈЕ ОШТРА КОНТРОЛА Ово су услови за запошљавање СВАКОГ НОВОГ РАДНИКА у јавном сектору
- Фале социјални радници и правници, као и неговатељи и медицинске сестре - техничари у домовима - каже она.
- Људи одлазе због тешких услова рада, али и напуштају земљу. У Војводини је стално отворен конкурс за неговатељице и сестре, а однедавно и на југу Србије.
Колико је стање тешко Вељовић илуструје тиме да стручњаци у центрима "дуже" око 300 случајева, а у Београду и до 750. Примера ради, на Западу је просек између 10 и 20.
- Проблем се из године у годину усложњава, јер је насиља које је приоритет у раду све више, али зато трпе старатељство и усвојење. Све сабрано, укидање забране запошљавања нама ће бити тек почетак решавања проблема.
Познат је проблем који има српски здравствени систем - недостатак кадрова и њихов одлазак у иностранство. Процењује се тако да у овом тренутку недостаје око 3.500 лекара и 8.000 медицинских сестара.
Дугогодишње поверење ПОЈАЧАЛО САРАДЊУ између Кине и Србије у области БЕЗБЕДНОСТИ: Инвестиције тек предстоје!
ОДЛИЧНЕ ВЕСТИ ЗА СРБИЈУ: До 2023. године Србија ће постати ДОМИНАНТНА ЕКОНОМИЈА у региону
ОВАЈДИЛИ СЕ: Земље које су највише профитирале од увођења Приштинских такси
Да ни структура запослених не омогућава здравствену заштиту становништва каква је гарантована, тврде у Синдикату лекара и фармацеута. По њиховој рачуници запослено је 10 одсто вишка немедицинских радника - не оних који су присутни у процесу пружања неге, већ о онима који уопште у систематизацији немају своје место - пејзажним архитектама или професорима физичког који, спроводе физикалну терапију.
Укидање забране запошљавања највише би значило просвети, где око 25.000 људи већ годинама ради на одређено време. То су млади људи, чији је статус нерешен и који су због тога не могу да живе нормално и планирају породицу. Просвета је, иначе, делатност у којој не постоје измишљена радна места, сви просветари имају радну норму, четрдесетчасовну радну недељу и 20 часова рада са децом. Министар просвете Младен Шарчевић недавно је зато покренуо иницијативу да се забрана запошљавања у просвети укине, што не би угрозило буџет. Љ. Б.
