Нужност за сигурну пољопривредну производњу - "Дунав осигурање" исплаћује одштете
Цене полисе се одеђује почетком године
У Мачванском округу у последњих неколико година све је више засада воћа, највише јабуке, крушке, шљиве, вишње, малине, али се мали проценат пољопривредника одлучује да осигура своју производњу.
Научници се латили сладоледа: Узели ОВУ течност, додали је слаткој павлаци и ШОКИРАЛИ СЕ резултатом
Само 15 до 20 одсто укупних обрадивих површина у Мачванском округу је осигурано, а сваке године елементарне непогоде праве велику штету пољопривредницима, речено је данас у радионици посвећеној женама у агробизнису коју су организовали "Дунав осигурање" и Агропрес, уз подршку Министарства пољопривреде.
У Мачванском округу сваке године има доста градоносних дана, раних мразева и других елементарних непогода, па тако "Дунав осигурање" својим осигураницима на овом подручју готово из године у годину исплаћује милионске одштете.
- Сваке године смо имали врло велике износе штете између 30 и 40 милиона динара, и то смо накнадили. Одштете исплаћујемо у року од 15 дана - каже директор Главне филијале "Дунав осигурања" Шабац Предраг Станишић.
Станишић је истакао да је последњих година у Мачванском округу порастао број елементарних непогода и забележено је мноштво градоносних дана, што, додаје, није уобичајено судећи по претходним статистичким подацима.
- Нашим осигураницима дајемо информације о условима осигурања, њихова је обавеза да по штетном догађају штету пријаве. Одмах по пријави, наша стручна лица излазе на терен, то су дипломирани агрономи, и у најкраћем року обављају процену штете - каже Станишић.
Како је прецизирао, стручњаци раде процену и претпроцену у зависности од врсте културе.
- Ако је посреди култура за коју се одмах може дефинисати износ штете, обрачунава се проценат оштећења плодова на уговорену суму осигурања и одштета се исплаћује у року од 15 дана - каже Станишић.
Он наводи следеће: ако у мају јабука или шљива претрпе штету, коначна процена ради се у току августа и септембра, када се обрачунава проценат штета, и одштета се исплаћује на уговорену суму осигурања.
Станишић је рекао да се на подручју Мачванског округа, за Шабац и Лозницу, не разликују премијске стопе, које се, објашњава, одређују у зависности од броја градоносних дана.
- Оне могу да буду веће или мање. Најнижа премија је за шљиву – испод 2.000 динара по тони плода, док је највиша за малину на подручју Шапца, и она износи око 7.000 динара по тони. Висина премије за купину је око 3.500 динара по тони, у зависности и од тога на коју се цену осигурање уговори - каже Станишић.
Цене полисе, каже Станишић, одређују се почетком године, тако да за малину сада важи уговорена цена за осигурање на 200 динара, иако је откупна цена нижа од уговорене.
Станишић је навео да "Дунав осигурање" пружа одређене бенефиције осигураницима, истичући да држава даје поврат премије осигурања на тај начин што 40 одсто тог износа осигурања враћа пољопривредницима који су осигурали своје засаде воћа, поврћа и житарица.
- Поједине општине, градске управе на нашем подручју као што је Лозница, из буџета одвајају додатна средства којима помажу пољопривредницима да лакше осигурају своје засаде воћа - каже Станишић.
Директор Филијале каже и да "Дунав осигурање" омогућава да се осигуравајућа премија плати у две рате, с тим да се прва рата, у висини од пет одсто, плаћа одмах, док се друга плаћа у агророку, у зависности од тога која је култура у питању, а најкасније до краја октобра.
- За наше клијенте који желе да плате целу премију одобравамо попуст до 15 одсто за плаћање у готовини - каже Станишић.
Учесници радионице истакли су да су улагања у воћарство и формирање засада велика, те се јавља потреба да пољопривредници заштите своја улагања осигурањем.
Станојка Мелић Воркапић из села Орашац код Шапца каже да је наследила земљиште од родитеља, да су њен супруг и деца одлучили да засаде јагоду, брескву, шљиву и јабуку, те да су имали негативна искуства због штете од елементарних непогода на засадима.
Навела је да су улагања у засаде велика, те да пољопривредници који имају дугогодишње засаде треба да их осигурају.
- Важно је осигурати имање кад већ постоје толика улагања. Осигурање није неки велики трошак, а пружа сигурност, па не морамо да гледамо у небо. Пољопривреда је фабрика под ведрим небом - закључује Станојка Мелић Воркапић.
Освојио ПРЕМИЈУ, а нема га да преузме награду! Национална лутрија трага за СРЕЋНИМ ДОБИТНИКОМ!
Професор на Одељењу за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић рекао је да више од 70 одсто пољопривредних газдинастава у Србији има до пет хектара земљишта, и да би они сутра били конкурентни на тржишту, важно је
да уводе савремене технологије и технологије прилагођене климатским променама.
Кесеровић каже и следеће: уколико пољопривредници немају савремене засаде са савременим противградним системима и системима за наводњавање, једна од обавезних мера да заштите свој труд и улагања јесте и осигурање, будући да је ризик у оваквој производњи изузетно велики.
Он сматра да су увођење нових технологија, осигурање, као и удруживање пољопривредника, кључни фактори како би сутра наши произвођачи били конкурентни не само на домаћем него и на руском и европском тржишту, која су све суровија.