ОБАВЕЗА ЗА СВЕ: Зашто је важно да се сваки произвођач упише у Виноградарски регистар?
Уписани произвођачи стичу право на коришћење премија, субвенција и кредита.
Виноградарство у Србији бележи велики раст. Повећава се број чокота, нових винограда, а вино налази место на пробирљивом светском тржишту. Зато је битно да се зна из којих је винограда грожђе.
БЛИЖИ СЕ СЕЗОНА КУПОВИНЕ СТАНОВА: Колико је пандемија утицала на некретнине и у којим градовима су цене СКОЧИЛЕ?
ПАЖЊА! ОТКРИВЕНИ ФАЛСИФИКАТИ ОД 1.000 ДИНАРА: Стручњаци објаснили како да их препознате
УПОЗОРЕЊЕ НА ГРАЂЕВИНСКИ БУМ: Све је већа тражња за дозволама, плате до 1.000 евра
Сваки произвођач, који у власништву или закупу има 10 ари винограда, обавезан је да се упише у Виноградарски регистар.
Србија данас има око 12.000 хектара винограда под винским сортама који су у добром стању. У виноградарском регистру је око 7.000 хектара. Уписани произвођачи стичу право на коришћење премија, субвенција и кредита.
- Да, ми смо се уписали. Сарађујемо са центром за винарство и виноградарство из Ниша. Имамо велику и успешну сарадњу са њима. Добро је што је кренуо да се ради виноградарски регистар, јер ипак има у Жупи доста винограда који постоје, али као да их нема - каже Лазар Лазаревић из Александровца.
Произвођачи грожђа уписани у виноградарски регистар посебно су битни за мале винаре који тек крче пут ка тржишту. У регистру се види облик власништва, сорта, подлога, узгојни облик, принос размак и садње.
- Ми смо мали винари. Наш план је да се постепено ширимо у складу са нашим могућностима и на тржишту. Пошто је Влада Србије донела нову стратегију развоја винарства и виноградарства, очекујемо да ће нам то дати јак ветар у леђа јер је држава препознала вински потенцијал наше земље... - наводи Саша Жарковић, винар из Ракље.
Стратегија развоја винарства и виноградарства обухватила је анализу светског и нашег винарства, а посебно се бави условима за повећање површина под виновом лозом, нарочито локалних и аутохтоних сорти, квалитета вина, органској производњи и бољем позиционирању наших вина на светској сцени.
- Циљ је да се сви произвођачи упишу у виноградарски регистар, површине преко 10 ари да буду уписани. Упис у виноградарски регистар је потпуно бесплатан. Виноградари могу једноставно да позову локалну канцеларију центра за виноградарство и винарство Цевин, да добију помоћ прилико уписа у регистар - истиче Марко Малићанин из Савеза винара и виноградара Србије.
У Српско винарство и виноградарство кроз директна давања уложиће се од 270 до 320 милиона евра. Још толико сопствених средстава требало би да уложе и винари. Требало би рачунати и на многе фондове Светске банке.
