ОБЈАВЉЕНО САБЛАСНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ГРЧКУ И ИТАЛИЈУ: Стопа смртности порасла за 30%, ОВАЈ ПРОЦЕС ВЕЋ ЈЕ У ТОКУ

Туристичке дестинације на Медитерану итекако имају разлога за бригу, пише хрватски Јутарњи лист.

Сви знакови упућују на то да ће до краја овог века популарност Медитерана као одредишта за летњи одмор драстично пасти – и то због несносних врућина.

Тај део Европе биће попут Дубаија у августу, упозорава британски Телеграф.

Негативни трендови већ су видљиви. Грчка је, на пример, у последње две недеље забележила најранији топлотни талас, у деловима Каталоније током Ускрса на снази је била редукција воде због рекордне суше, а на Сицилији, где је 2021. године жива у термометру достигла рекордних 48,8 степени Целзијусових, ових дана поједини B&B (бед анд бреакфаст) објекти морали су да одбијају госте због несташице воде.

Неки тврде да је Европа увек доживљавала сезонске топлотне таласе, али они никад нису били овако интензивни и чести. Према Цоперницус Цлимате Change Сервицеу (Ц3С), десет најтоплијих година забележено је од 2000. Прошле године су температуре у целој Европи биле један степен изнад просека и за два степена премашиле су прединдустријски ниво.

Питер Стот, бивши водитељ Мет офиса за праћење климе, предвиђа да ће температуре у Европи ускоро прећи праг од 50 степени.

- То ће се прво десити на подручјима која су најближа Медитерану јер је тамо утицај врућег ваздуха из Северне Африке најјачи - упозорио је.

Роузи Мамат, стручњакиња за метеорологију на Универзитету Ридинг, каже да би ово лето могло да донесе још рекордних температура. А с њиховим растом, најугроженија ће бити јужна Европа.

Стопа смртности повезана с врућином на Старом континенту порасла је за 30 одсто, а дужа, топлија и сувља лета узрокују суше, које заузврат утичу на пољопривреду и производњу хране, оштећују инфраструктуру и уништавају станишта. Средоземно море загрева се брже од глобалног просека, а предвиђа се да ће до 2100. године порасти и до једног метра.

Имајући на уму све наведено, туристичке дестинације на Медитерану итекако имају разлога за бригу. Туризам чини више од 19,6 одсто БДП-а у Хрватској, 18 одсто БДП-а у Грчкој, 12 одсто у Шпанији и 10,5 одсто у Италији.

Радек Новак из агенције Интрепид Травел каже да више не организују планинарска путовања у Шпанији и Португалу током најтоплијих месеци (јул и август).

- Али додали смо више излета ван сезоне, у априлу и октобру, како бисмо људима олакшали избегавање екстремних температура. Такође смо додали зимска путовања у земље попут Грчке и Хрватске - рекао је.

Туризам ће се у будућности све више окретати према хладнијем северу. Документ из 2023. године, који је наручила Еуропска унија, симулирајући различите нивое загревања и утицај на кретање туриста, предвиђа јасан образац у променама туристичке потражње, при чему северне регије имају користи од климатских промена, а јужне се суочавају са значајним смањењем туристичке потражње.

Овај процес већ је у току. Извршни директор немачког Туија, Себастиан Ебел, рекао је да њихова компанија планира више да улаже у пакет аранжмана око пољског Балтичког мора, у Холандији и Белгији.

Извор: Србија Данас/Јутарњи лист/Л.Г./М.А.